Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

МОК

Дахија-Фочић, како кнезови пред њега изиђу, он обојицу; Кнеза Алексу Ненадовића, Бирчанин Илију, а и Милована Грбовића у тамницу баци, и у томруке и лисичине окује.“) И сутра дан пред вече 23. Јануара 1804. године изведе Кнеза Алексу, и Бирчанина код реке Колубаре на педесет хвати испод Ћуприје у вароши Ваљеву, те их обојицу исече, а главе им пред својим конаком на шиљке набије, а Милована Грбовића невредима пусти,““)

При сечи овој Кнезова, Фочић је био заповедио, те су сви Ваљевци и Срби и Турци морали изићи, да гледе сечу Кнезова, да би их тим заплашио. Но и Срби и Турци, а и народ који је ту за послугу Турака дошао био, кад виде то крваво позорије, згрозе, се узрујају и стану сви викати противу Дахија, јербо су и Срби и Турци здраво волели Кнезове, а особито Алексу Неналовића.

%) Томруци то су две засечене и издубљене на среди греде или кладе, у коју издубљеност могло је човечије тело по појасу стати, као преса, у ту издубљеност између те две клале полагали су тело човечије и одозго клиновима ваковчавали, да се човек ни окренути није могао, а камо ли, да је на ноге устати могао. А Лисичине то су били тешки ланци — гвоздени синџирп — с којима су људма у једно врат, руке, и ноге заковчавали.

##) Кад су водили Кнеза Алексу на губилиште, он се окрене да види свога брата Јакова, па изговори ове речи:

„Хеј Јакове мој рођени брате, Ти, не држи веру у Турчину. Турчин нема вере ни закона Гди га сретнеш ту га и гамани Да ти русу не посјече главу!.. Бог убио свакога Србина;

Који држи веру у Турчину... .“

Па онда окрене се и рече: „Вочићу! Вочићу! ја тебе не молим за. окгивота; него тае молим, посјеци ме јуначки брилаком сабљом, као штао би ја, Турке секо.“ — Кад ловеден буде на :лубилиште, џелат га удари јатаганом по врату; и мало мавне и не одсече му главу, Алекса викне: „Удри тасја веро као шлао би ја тебе !“ Џелат улари и други пут глава му оллети!

А. Бирчанин кажу ишао је и само ћутао, и кад је видео гди Алексу погубише, он рече:

„Еј, Вочићу ! Вочићу ! Провриће из земље, крвца наша Помириће вас, п тиранства ваша!“

Но у тај га час џелат удари јатаганом, п глава му одлети! Кажу да су оба на губилиште ишли. поносито, и без пкакове страшљивости,