Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

АЕ

Дахија Фочић кад види узрујани народ, а и Гурке, не усмели се да иде у Гополу да убије Кара-Борђа. Него одма крадом пошље зликовчину Узун-Мехмед-Кафеџију са Кара- Усешном, и са њима 12 најјуначнији по избор Турака, те оду у Тополу да убију Кара-Борђа. А три Гурчина пошље да убију Кнеза Станоја Михапловића у Зеоке; и троицу у Манастир Моравце те погубе Хаџи-Беру; и одатле у Боговађу да убију и Хаџи-Рувима. Но Рувим чувши да су Кнезови у Ваљеву посечени, одма побегне у Београд Леонтију Митро"олиту, надајући се да ће га он као глава цркве сачувати; но Грк Леонтије одма преда га Турцима, који га измуче, посеку и главу му на колац набију. Кнеза Станоја изаслата три Турчина застану код куће, који не надајући се зашто су дошли, да им ручак, но при ручку дође један петб стане на праг кућни и стане да кукурече, један од Турака рече: „Кнеже, оћу ли да убијем овсга ороза — петла.“ Кнез Станоје одговори: „Можеш но ручка има доста,“ Турчин извади пиштољ запне, и скреше Кнезу Станоју у прси, и наместо га убије. синовац Кнеза Станоја, Накола, момче од 25 година, кад види убијеног свог Стрица, утрчи у вајат, счепа другу пушку и кроз кућна врата опали из пушке и убије једнога Турчина, а она друга двојица затворе се у кућуи стану викати: „Е глава за главу немојте на нас вала ми нисмо криви “ Никола је хтео, и на ону другу двојицу кроз кућу да пуца, но родбина и сељаци скоче, те га од тоги одврате, и пропусте Турке теу Београд оду. И осим ови Кнезова, Дахије изненадно изашљу своје џелате, те посеку Кнезове Стевана Андрешћа Палалију из Бегаљице, Марка Чарапића из Белог Потока, и кмета Јанка Гагића из Болеча, сва три из Београдског округа; Буљубашу Мату из Липовца из Крагујевачког округа; Кнеза 7еофана из Орашја Смедеревског округа; Гаврила Буђевца и многе друге, који нису за ту сечу дознали да побегну и да се од смрти спасу.

Дахија-Фочић кад посече Кнеза Алексу и Бирчанина, и пошље у Тополу Узун-Мехмед-Кафеџију да и Карађорђа