Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

Ае

са својим буљуком Турака. Како дођу, не сјашавши с коња, запитају Кара-Ђорђевицу, која је се пред кућом десила. „Је ли код куће Ђорђе2“ Она одговори да није, него да је рано отишао у планину. Они је упитају оће ли скоро и кад доћи; она им одговори да не зна. Тад Турци одјашу коње пред кућом Кара-Борђевом у воћњаку, и стану ји провадати. Узун-Кавеџија одјаше и он свог хата, дода, да му се вада, па уцуња — уђе — у кућу, ваљда да се увери, да се није Кара- Борђе прикрио! но кад види да га заиста у кући нема, рече: „деде млада донеси нам ракије.“ Па изађе из куће, и како је дан леп и топал, као у летње доба, био његови Турци у шљиваку простру му сена по земљи и одозго ћилим, и он седне; момци му зауздате коње повежу за шљиве и прошће; заваре каву и Узун-Кавеџији додаду, коју је сркао и на наргиле пушио, па и они поседају и ратлеишу се.

Кара-Ђорђе пред сами долазак ови Турака, из куће, тек, изишао је био, и по свом обичају увратио се на свој подрум, који је недалеко од кућеу шумарку био, да се леба заложи, ракије сркне. Но кад Кара- Борђевица дође подруму, да уточи и носи Турцима ракије, и срећом затече га у подруму, па му каже за долазак речени Турака, и како су за њега питали, у кућу улазили, тражили га, и како су се у шљиваку рат учинили, и послали је да им ракије наточи и носи. — Па му каже: „Богме газда зло изгледају Турци, тринест' их је грђи од грђега; живота ми не слуте на добро, да Бог даде, да на добро буде!“ КараЂорђе наточи још једну чашу ракије, и искапи је, и рече: „Које куда носи псима ракију, подај им нек лочу; па се онда затвори у кућу, па никога не пуштај, макар у истој и изгорела! — А које куде у њину главу — ако Бог да биће“).“ Гди тако Кара-Ђорђевица и учини.

Па онда Кара-Борђе шчепа дугу пушку посреди, и под свим оружјем као и увек, у макне у шуму, и управо у дубраву оборима својим оде, где су му свиње за трговину рањене. Ту код обора нађе своји шест оружани чобана; оборе отвори и свиње пусти, нека иде куд је коме

#) Србијанка част 1, стр, 838—88,