Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ИД

убију. Тад закнежи Пеју Јанковића из села Забрдице“) на Алексино место; а на Бирчаниново место постави његовог Буљукбашу Милића Кедића из Суводања среза подгорског; па одма остави Ваљево, и похита у Шабац, да и тамо кнезове исече. Но његов брат војвода Шјабачког града, Муса-Ага-Фочић не дадне му, но каже: „ја узимам моје кнезове на мој врат, и стојим за њи добар,“ им тако их од невоље спасе.

Ту у Шапцу Дахија Мехмед-Ага-Фочић дозна, да УзунКавеџија није убио у Тополи Кара-Борђа, него да је њега и све његове Турке Кара-Борђе побио. И да је по одласку његовом из Ваљева побунио се народ, и да га Јаков Ненадовић брат посеченог Кнеза Алексе и син Алексин Прота Матеја на оружје подиже, и у чете противу Турака купи. Па кад таки за њега повољан глас чује, не смедне даље од Шапца ићи да кнезове сече, а ни сувим друмом, кроз Ваљевски округ за Београд; него из града Шабачког седне са Јаничарима у лађу и Савом у Београд побегне, и жалосан глас својим Дахијама однесе.

Кара-Ђорђе атентат оеујети, Узун-кавеџију и Турке побије; И одпочиње рат противу Турака угњетача народа српског.

Узун Мехмед-Кавеџија 24. Јануара 1804 године у само разсвануће из јутра рупи у Тополу дому Кара- Борђевом,

%) Има неки те су писали да је Пеја сродник Ненадовића; но он није бпо сродник него кум, коме су Ненадовићи кумовали, децу крштавали, и који је уз Кнеза Алексу као момак ишао. Но кад Фочић посече Кнеза Алексу; позове из Браоковине брата Алексиног, Јакова, и рече му: Е, Јакове, Алекса је стео наше главе, па је изгубио своју, него тами да будеш Кнез на његово местао.“ „Јаков му каже: „Ја не могу бити Кнезом, штао сам ја тарговац. па имам да толажсем Немачким тарговцима рачуне и паре њиове народу да раздајем за стоку.“ На то му Фочић рече: „да кад оп неможе бити, нека ко други од соја и оџака — куће — његоне буде.“ Јаков на то каже да нема ко; јер проти као свештеном лицу то не пристоји; а Протина браћа Ннкола пи Петар да су потребни за куђу, и да за то немогу Впалајетске послове вршити. Фочић му каже да из његове фамилије мора ма ко Кневом бити, и пусти га да иде у Бранковину да се промисли и сутра дан пошље Турке те га опет за то позове. Јаков тад нађе се учуду, па умоли кума Пеју ди се прими кнежства и да се изда да је род Нена девића; Пеја се на ото склони и Јаков га одведе у Ваљево; ког Фочић одмах закнежи. И тако је Пеја Јанковић Кнезом постао. Фочић кад је кнезове исекао вије њиову породицу узнемириво. нити им је њиово имање попадио, и конфисциро, и равграбио као варварин тога доба! — а да је Фочић у овом добу оло, то би можда и било! — Мемоари Проте Матије стр. 57.