Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

НЕ ај

било опколе и они им се предаду, и од њи одузму оружје и одело и заточе их, а хан запале. Па тог вечера из Орашца Кара-Борђе пошље Алексу Дукића из Бање са неколико момака, те иу Тополи турски хан запали, и његовог пријатеља, који му је за новац пријатељство чинио, Ибрахима ханџију у Ужице испрати; Тополце са Кнезом

Матијом Јовичићем на оружје

рано дође.

подигне и у Орашац

О осујећењу овог атентата, погибији Турака, који су дошли да Кара-Ђорђа живота лише, и о устанку његовом на Турке: „Ево како и Чубра Чојковић у Србијанци части П. од стране 33—38 у песми прича.“

9

=>

Спасење

Тек' дан свану Србског васкрсења, Устанија за правицу своју, Превршивше л' чрезмјерјам' | Турство Разјарило мужествена срца, И Косово крви ожедњело; Схориња се Лажи-свеца гробе, Ћивот му је Небу дотешчао... Потресао сву окружност падом, Чак у Шамус' препану му вјерни; Окамени с' Муфти-Ефендија, Кругом свијет забезекну с' правни, Узвртјеше с' и сви овладачи, Кад' одзвекну оружијем Србство Своју муку, но и бића светост. Надмајсторит' зареку се Турци, Хтев окренут' уз' натраге време, И све воље прелити у своје, Да потмурногт одбуја им њина; Приласкају бољег' и опасна, Старешине од Народа важне Докопавши и погубе нагло,

Вожда.

Обезглаве, чини им се труда; Још при сјетес и црнога Ђорђа,

Четовањем ... и фрајкорцем знатна, Два три пута смаћи га тражили, Ал' никако недоп'у им руке, Док изберу Узун-кахвечжију, Тер' јунака међу својим' редка; Прида'ду му и дванајест друга, Радокрвце сви по избор горе, Да отиду и да смакну Ђорђа, Отличностма свјем им страховита, Далек' више нег' сви потребљени, Ка'но што их и не свара мисо; Јер' кад' стиже на то одредниче У Тополу Кара-Ђорђа кући; Несрећом га него само њином Тад' некако удесили дома; Ран'о јутром на врата му бахну', Али Ђоко већ' ракију пије, Хљеба, лука л' при сукујућ ужњу, Богу с' молив и у изби својој. Сјахав пита: „Кам' влахињо Ђорђе 2!“ 4»