Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

Ми

„Није г' дома, отиш' је к' стоци У дубраву к' стану и обору.“ Смисле Турци причекат' га овђе. Ткол'ће свладат' онаког' у гори 2... За плот коње сви повежу своје Зауздан'е, а сами се 'свале Међ' воћкама попландоват'

појање Чем' ни доба у пост частни бивши,

Но кад' јави с, да г из' далек' спазе,

Поуздају с' ручат мора доћи, Пак му глава већ' у торби њиној, А незнаду, да ни једног таква Још нијесу дограбили Срба, Што су год их што куд' погубили Жена сљезе извјести га тајно „Јадан газда! дошли неки Турци, Тринест' их је грђи од' горега, Па тек'-зе те упиташе само, И по башчи почиват' легоше, Отегавши све четири . .. свакји, А свезани под уздама коњи, Живота ми не слуте на добро, Ако с' чине и поспали веће!“ „Ти' хајд горје, и закључај кућу, Згореј у њој, ал' им не отвори, Пак на двору што ја ш' њима свршим, Ништа с' не бој, наш је бог још јачи Од' турскога ...!“ | Пође љуба и учини тако, А Ђоко нам' преклонив се вишњем Полагахно недогледав умче Тек' обору међ' чобане своје... Неколика уздигао чврста, Околио кућу и градину,

И рек'о им пазит не промашат', Но гађати како с' дигне који, Ал' његова докле пукне најпре; Пак им уђе, к'о сунчана луча, Да их пронза јавом и присуством, Разбуктана срцомјерјем лица, Прекипљеле ка мушкости стрмње, Затупље им бистрозрачјем очи, Те се управ и 'у пуде круто, А овајгпм правце поглавару: „Ев' Узуне главом Кара-Ђорђа!“ И дугом га посред груди тресну; Тек' што пукла он ни медет веће. Брж' подскоче за оружје прочи, Ал' пиштољем и другога Ђорђе, Пак другијем и трећега вјерно, Кром дружина што је исприека Неколика оборила маом; Док их неки и у бјећи нагну, Трче с' главам плота прескочити, Неби л' когод жив измак о отле, Да раскаже сиасета друз'ма Распали их к' освети то већој; Тако и би, мучно нешто издре Без' оружја, и без своји коња, Нити би их и хрт достигао, Колике су тад' узели тутње, Скок у натјеч нестизо им скока, К' том' их Ђоко још крилатје зив'Ма : „Кудаћете без дружине пунег! Чиме л' тамо да се пофалите2 Да ме видли!.. па што ће вам рећи 2... Ненадност ма јунаци се оштре Овакијем! Ђе л' је храброст ваша > При глави је свакога по глави, Да 6' најпосле и живот се дао, Ал што може нек' се даде скупље