Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

о

Јунаштва је закон честитога.“ Оков сломе краљевићске мишце, Барјак дигну свога Православја, Опросте нам угњетену мајку, Тресну отле четирвјечном пљјесњју, Брж' и сами сљед Тиранства затру, Врага стопу већ Србија одзна; Спапуњјашес' Хани и Чардаци, Узлећеше Муселимски двори Огњем к' небу, те им вида нигде;

У градове кравопије људства Стрпају се ка' од мачак миши, Но их и там напаст не мимође Доказат им колик' могу лафи Раздражени, увређени л' страшно;

Све их Срби брж' облете свагди, Још поноса чувствовали

драгост,

Преимућство л својскога витежства

Те над' Турском охолости глупом.

Први скуп првака јунака, и усташа Срба, противу Турака, и избор Кара~ Ђорђа у Орашцу за врховног вожда и управитеља срб. народа.

Кад Кара- Ђорђе 1. фебруарау вече са /лавашем и првим уставшим јуначким Србима за слободу Србије, у Орашац дође. Те ноћи и сутра дан рано, по позиву његовом, са по неколико оружани Срба поиздолазе у Орашац и сви прваци јунаци; с којима је се Кара- Ђорђе још за раније за устанак противу Турака договаро и на устанак склонио их. Ту дође, у место Јанка брат му Марко Катић из Рогаче, Васа Чарапић из Белог-Потока, Кнез Сима Марковић из Вел.-Борка, Кнез Вићентије ГТетровић из Кораћице, Сердар Сима из Даросаве сви из Београдског округа; осим ови, дође, стари седовласи прота Танасије Антоншјевић са Јованом Крстовићем из Буковика, даље, Обор-Кнез Лепенички Ђука, и Стеван Вилиповић оба из Јагњила, Обор-Кнез Јасенички Марко, и богати трговац Теодосије Маричевић оба из Орашца, Кнез Матеја Јовичић, и Петар Јокић из Тополе, Алекса Дукић из Бање, Летар--Кара из Трешњевице, Јанићије Ђурић и Танасије Рајић из Страгара, Милован и Радован Гарашанин из Липовца, Мата Кара-Тошић из Копљара, Димитрије Радовић из Врбице, сви Крагујевачког округа, Буљубаша Качерски Арсеније Лома из Драгоља Рудничанин, и Јован Јаковљевић из Левча Јагодинског округа, и многи други одбрани Срби, прваци јунаци.

Тад 2. фебруара на св. Сретеније Господње 1804 год.