Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

те силу Турску скрхао, и избавио србску сиротињу да више не цвили од Турског зулума.“

О избору Кара-Ђорђа за Врховног Вожда и владара народа српског, у Орашцу, сабратим народом, као што је напред изложено, Сима Милутиновић Сарајлија у Србијанки својој, части П. од стр. 39. ——42. то исто као што је напред написато. али мало у другој ворми у песми прича овако :

Народнји вожда избор.

Јако Венус из' пјенице мора, Тритониа плавоокас' јави, Судбоправца л' паче јестност грану Зором љубве и сунашцем вољје Узвишене живостностју над' сва И времена, и вешчества танија К'о л' над' простор тако над Етером; Тад' ('рао слетну на земљицу Говјејца му окитети жребјем Јединственим Милионов' људи, Исплаканим вјекова тјец'ма, И кадилом угодиа општа; Сав се Олимп смертног' упропасти, Ком' Небовлад моћи печат своје Притиснуо та на чело мушко, И живот му пре' рођења брои; Сви г' у љубе кад' и ко их отче, Радост'ма га забављати стану Сви' милина, даров' надтјечна, Сви у добством поздраве га рока, Прие л' борбе овјенче му главу; И да г у Стикс Тетис замочила, Текар бимус хтела Поликсена... Кроз' тлјеностцу правце к' вјековјечју. Ал' тог' нитко посредствиа 6ожја, Сербу л' паче с'општене удаће'

Непрозрео, кром једини Главаш, Тајно „злобам' над крившиес' гоњче.... Пак на первом у Орашцу сајму, Сродну Сербству без 'усмака

греко, Избрат шћевшу најглаваром

њега, Свем Народу жељевшем га

здавна;

Забубњао колик' и гда мого: „Море браћо! Ја нијесам за тог"! Јер Рлудоват' волим нег мудричит'. Већ' ме ово послушајте цигло, Ето вама побратима мога, Црног Борђа вам' извјестна свјема ! Вјерујте ми прецјенит се немож', Све нас проче он је премашио... Ја га први у свему ћу слушат., А уздам се и ви сви готови ", Благодаре откровноме Сербу, Пак пристану најсовјет и с тога; Нег' и Ђоко ту дошавши с' њиме Простодушно и без лицемјерја, Кроз' плач грозни с' нехотјењем тврдим Отказујес' примит' верховенство: „Којекуде, ни ја нисам, браћо! За тог' посла, као ни за вожда