Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I
Еј
Чак од' негда чудом миришућа.“
Тако истог вождом на миене
Строга Ђорђа, но в'рлости љубца, Презнатнога и с' рођења сама, Анекмолипосљедствиам' жизни, Што истину јоште свиет воли, И потомство мари знати дику. Тко л' би већ' сад не сљедово
Већ' тражите на то в'рснијега; |
Љут сам Срби, смлатићу странпутца, С' непослушна миех садриети,
Нит' се игда са'м покорит' оном,
Што загушит' и Бореас' узда...
А камо ли Отоманства грожњи, |.
Докле сила не признаде кривде,
И неузри своје и слабинеге,
Док неспустис' мнимост искат
томе, нв Ког' ези признадоше најпре г' вит Међусобна л' нуждног' приз- о А ризнад јпр Чарапићи и Јаковљевићи, тељства
Заклев му се ту пред' свјема
= - “с Улоквице бездну смјештајуће. најпре
Но залуду све колико с' презре, И власт му се пуна даде одма; По словима л' грлатог' Станоја, И његовог' родственика Вула, У глас викну: „Ми' нипошто другог“ ! Кром' ког'реко благовјеститељу, Сам не хтевши', што бољега знао,
И у смрт га слушат најточније; Залуд после Катић негодова, Што жреби'е непануло на њгта, За луд' Ј...в поређас ш"њиме, Кочеперић' утркивати се Шири хладом...
Све странит'се морали су сваки, Ил' положнт' ненадвишна влади.
Заклетва народња, и миропомазање Кара-Ђорђево.
Кад тако народ себи избере Кара-Ђорђа за Врховног Вожда и Управитеља србскога народа; и Кара-Ђорђе се по вољи народа поглаварства прими. Тад стари седовласи прота Буковички, ТАНАСИЈЕ АНТОНИЈЕВИЋ под ведрим небом ту у ОРАШЦУ, пред изкупљеним народом, за срећно отпочето то свето дело, за ослобођење српскога народа од Турскога варварства, одржи молебствије и свети водицу. Кара-Ђорђе се закуне: „Да ће он као Врховни Вођа и Управитељ срискога народа; народ србски од Турака, и од свачијег насиља и неправде бранити, и заштићавати, и свагда јуначки га противу непријатеља Србства водити и веран му бити.
После ове заклетве Кара-Ђорђе целива свето Еванђеље и частни крст, и седовласи прота ТАНАСИЈЕ помаже Кара-Борђа светим МИРОМ и благослов му од Бога даде!