Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

АЕ

ђеље, прога их благослови; и онда Кара-Борђе и сви између себе братски се и весело изљубе.

Кара- Ђорђе тад узме протом Буковичким освећени барјак, који је пободен био, код стола од дрвени сошица у земљу ударени, и по вру исти, одозго од наметатог грања начињен био, на ком је, свето Еванђеље, частни крст, и видрица освештане воде при Богомољству стајала; па га јавно за ослобођење народа Срдског, од Турака развије; и преда га у руке храбром и безсмртном јунаку Танасију Рајићу Страгарцу.

О миропомазању Кара-Ђорђа, Чубра Чојковић у Србијанки својој“части П. од стране 43—44 у песми овако то свето дело пева:

4, Помазање Вожда.

Свети Са'во приспјети је хтео На тај избор свог потомства славни, Да свим' серцам још привнуши духа Укрепив их благоумја штитом, Праунука л да истог' освешта Озарием предвозвјестивши га, И помазав миром правдољубља; Ал' Највишји не прими му молбу Участвоват'... Што из' вољје в'рлости је тећи.

С' тог невидан присуствоват“

мого; Но старцу је Проти Буковичком Танасију Антонијевићу Предостало замеинит' Сав'у

Сербу свеца и просветитеља... Благословиту Народу Ђорђа

Молебствием општедушја чиста, Да упућа свог' Народа дјела Сва блаженим человјекољубјем

Најнужднјим владалцима људства; Тие дјела свем су свјету јавна, На прозору свагдашње му стоје, Свјем надежда и ужитак правом, Ал' њјим језгро чоечна блажја, Божественост ак, им идеалом; Славе л' храм се похвалост ма сјаје, А пороци троне потресују, С' тог' Фаетон негда мимостркне Приплавути, за бјелостодличит', Да 6' опета извори пресахли, И он стопљен у Еридан био; Све к' надвишјем' узвраћају с' вали', Ни пропусте узвест' отмјености Струја" стласјем у духовног' стране, Да уживљу мазде Фуриоса (камил'ус) И с' божају с пјевкам Урание.