Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

За

врати натраг, и заповеди му те оде Руднику, и све путове око Рудника поседне.

Преговори Дахија са Кара=Ђорђем за мир, и продужење војне

Узнавши Дахије у Београду да је Кара-Борђе устао противу Турака, и да је многу војску око себе сабрао, те турске ханове по селима пали и Турке тамани, уплаше се, да и сву рају по Србији на устанак противу Турака не подигне, па одреде четири стара Турчина, који су имали беле браде као снег, и неког калуђера Мату, родом из Жабара Крагујевачког округа“) који је био код Митрополита Леонтија у Београду, и пошљу ји као своје посланике у Тополу Кара-Борђу, даби га ма на који леп начин склонили на мир. Посланици дођу у Тополу баш тај дан 7. Фебруара кад и Кара-Ђорђе с војском. Они стану молити Кара-Ђорђа да се умири, и угиша народ, и да се прође кавге и размирице, и да ће му Дахије дати 500 кеса новаца. Но Кара-Ђорђе то помирењн посве одбаци, и захте да се сви Турци из села у градове изселе, и да не буде више ханова и субаша по селима, и да за то двор Аустријски јемствује, само тако могао би на мир престати, одговори им, ") — Дахијски посланици безуспјешно врате се натраг, и кажу Дахијама како Кара-Ђорђе и на какови мир пристаје2

Том приликом Кара-Борђе пошље у Крагујевац писмо на муселима Кара-Мустафу, да му одпусти богатог трговца Младена Миловановића из Ботуња, округа Крагујевачког, кога су Турци утамничили кад су и Кнезове секли и држали у тамници, и хтели га посећи, у размену за 20 заробљених Турака; с тим ако он то не учини, да ће он с војском на Крагујевац ударити, запалити га, и све и мушко и женско, мало и велико исећи. Кара- Мустафа онда без даљег говора одпусти Младена у замену заробљени Турака, који са истим писмоношом Турчином у Тополу КараЂорђу оде; а и Кара Ђорђе 20 Турака из ропства пусти.

ж) Гласник ЈУ. стр. 259.

жж) Кара-Ђорђе је Турцима, дао внати, а и доцније давао им је на знање у преговорима, као да је склоњен мирити се, но то је чинио само зато да би се пролеће приближило, пи гсра зазеленила. Гласник ЈУ. стр. 126.