Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

Зав Бр

— Овај Младен доцнеје велику је улогу у Београду имао, и био подпредседник Савета. —

По одласку Дахијски посланика у Београд, Кара-Ђорђе задржи се још два дана, скупљајући војску, и разашиљући писма, и строге заповести по окрузима на оне старешине и људе, који се нису усмјелили, и затезали да народ на устанак покрећу. Па из Гополе 1. Фебруара оде у Јагњило, а 11. са војском пређе преко Космаја и дође у Рогачу на конак. |

Дахије, како су од своји посланика, шиљати у Тополу, разумели, на какови би мир Кара-Ђорђе склонио се; и како Кара Ђорђе има око себе велику војску, и како му и дању и ноћу војска придолази и умножава се, и како у робству код њега има и Турака, баце се у бригу, па се договоре, и не гледајући на њихово поншижење, ићи и молшти угњетену рају; — Силници! Одреде Дахију Аганлију са 200 оружаних коњаника Јаничара, да иде и да Кара-Ђорђа ма с" каквим обећањима и новчаним жртвама на мир склони

Аганлија изађе са Јаничарима из Београда, па удари преко Колубарског среза, који још није био устао противу Турака, па их превари, те с њиме 1.000 људи пође да иду да траже Кара-Ђорђа, да сес њиме мире, и 11. Фебруара дође на конак у Дрлупе, кади Кара-Ђорђе у Рогачу. Па изашље људе те позову Кара-Борђа, да дође, да се састане и мир учине. Кара-Ђорђе одговори да ће му доћи, и сутра дан 12. фебруара оде с војском у Дрлупе и стане близу Аганлије, гди је с Гурцима на конаку у селу био. Па онда Кара-Борђе узме са собом неколико добро оружаних момака и до десет старешина, па изиђе напред на пола пушкомета пред својом војском у отворено поље, и позове Аганлију на састанак који му изађе са 20 одабраних Турака, и кад се састану и поздраве; Аганлија стане склањати Кара-Ђорђа да се умири и утиша народ. Кара-Ђорђе му одговори; да не може мира бити: и наброји му свезулуме, које Турци народу Србском чине. — Аганлија одговори Кара-Борђу: „Уверавам те, да од сад неће бити зулума, ни убијства, ни срамоћења, и неће бити ханова