Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ДУ =

кога находило под стражу узети: како ти мојего перваго Секретара Јаникију Димитријевића, којего је Генерал -.ервенка с паспортом снабдео и са стражом донекле испратити дао с заповестију најскорије ићи у Росију, задержа ли су у Сибињу (у Ердељ) и натраг у Варадин повратили и у тјурму посадили. Вуицу Вуличевића, Вула Илића, Јанка Поповића и Јована Стефановића војводе держали су под стражом у крепости арадској и тако јеште неке гди су их фатали тамо и задержавали.

Чрез ово време мојего у Варздину до 6. Јануара 1814 года под караулом пребиванија неописане бедеи прекоренија от ондашњег австриског началства претрпио сам, које постављајући ми пред очи лреврженост мојус с народом, к Росискому престолу аки неку велику моју погрешку, приглашивало ме сваким начином подписати се и остати у цесарској земљи, но видећи моју непоколебимост, за више пакости призинити ми, дало је добошом по варошима и сели обнародовати: „ком год има серпска страна што дужна, ако би от кар времена то било, да се има код правитељства у Варадину јавити.“ При том правитељство је подушталова људе неке напрасне дугове измишљавати и оне от нас неколико старешина наплатити искати, оснивајући правицу на овому; један плаћа за све а сви за једнога. Но ни један от ових кредитора исправна документа на дуг имао није.

Овди мало "н Народу Сербскоме, који је у Австриским пределам спасенија тражио, и от меча Турска избавленија. | Народ Сербски за избећи робства и меча својего непријатеља преправљао је се из Сербије на многим мести ла по Сави и Дунаву у Австрију, где сваки Сербин по закону овога государства оружнје своје на брегу положити је морао. Но будући је оружије сербско много сребром оковано и позлаћено: молили су Серби да им барем дозволе с онога сребро поскидати, које је у неких цело иманије состављало. Но погранични началници, који су оружије отбирали, не само дали нису; но на очи онога Серба оружије негово помежлу своих пријатеља по делили су, и премда су Серби молбе обе о том и Губернатору у Петроварадин подносили, ништа се ползовали вису. По отобранију оружија потребно је било Сербом неимајушчим време карентиља издержати (имушчи нису били „ кужни), и постављени су били измежду неки бара у Ја"кову на Сави са начала Септемвр. 1813 года. Будући да