Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 464 —

су у ово време многе кише пролиле се, баре су се ове наводниле, и оно место гди је народ време карентиља_ издержавао, покрила је била вода тако да су људи до колена у води стојали и матере принуждене децу у објатијама держати или топити се гледати. Но при свем том народ је морао овди време карентиља издержавати, које је началство аки с неким удоволствијем гледало. Множество народа, људи и жена а особито деце от зиме и воде овди је помрло. Коим милостивоје началство смиловало се за онај комад земље, у који ће лећи, по 6 форинти и више наплатити. Овди непишем, што је свјашчеником за опело. давато По издержанију карентиља поселио је се народ по варошима и селима скупо плаћајући квартире. Било је и добродетељни житеља, који си ову ководошавшу браћу драговољно под кров свој примали и угоштавали. Но тек што су се поместили, већ друга је заповест от началства дошла, да се даље и у друга села премешчају. И таки, ако није началнику онога села или вароши што дао, морао је товарити. И тако целу'јесен и зиму били су почти све на пољу у поселенију и многи от зиме и глади померли. Овди доста је прилична она латинска пословице: Ош ушЕ упаге зеШат, Јпега 1п сћагубат.

Оваким поступањем Австријскаго владенија огорчени Серби закључе сви у Сербију повратити се, ако ће сви жертва Турком бити, и поврате се кром неке части која је по том са мном и другим чиновницима дошла у Хотин.

Бавећи се ми јеште у Петроварадину разумемо да с Австријско владаније намерено нас из Варадина у Грац (у Штарији) преселити и све по једнога по варошима разсејати. Посоветовавши се ми 5. том находј чисја за нуждно судимо ову нашу беду нашему Покровителу обзнанити, и просити избавленија из руку немецких. ' Запросимо Господина и Кавалера Архимандрита Филиповича ово дело на себе примити, кои драговољно прими и 10 Декемвр. отправи се у главниј Россијскиј квартир на реки Рајни. 22. Декемвр. обзнани мени ово и Губернатор Петр. Сигентал, да ћу ја и све:моје старешине у Грац на неко време преселени бити, за уклонити нас одавде из очију турски, будући, говори, да вас. Турци ишту. Известно сада узнавши намереније Правитељства посоветовавши се с Господин. Недобом отправимо 3. Јануара 1814 года и другаго нашего посланика Максима Јакшића са депешами на височајше име у главну росиску квартиру.