Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

= -ДОВ с

посече. Па пошто ове као најзнатније људе у Србији потамани; а заоставше заплаши, једино имао је се још 6ојати они војвода у Бесарабији, а највише Кара Ђорђа, за кога знао је да та сав народ српски и све војводе љубе и да су му привржени. Па како су они изван његовог и турског д. машаја а под закриљем Руског Цара у Хотину били, и бојећи се да они у Србију не дођу и да му власт из руку не узму, послао је биоу Пегрограл, као што је више “речено, Мијаила Германа свога љубимца са Петром Добрњцем, до поради да се Карг-Ђорђе са војводама ни у Влашку а камо лиу Србију не пуштају, кое је то са договором Марашли-Паше учинио. Но кад ништа успјети ноје могао; он смисли да Кара-Ђорђа лацкаво премами у Србију, па да га убије и тим себе осигура у власти, и свакидашње плашње ослободи! Па онда као с вољом и као с озбиљом каже Вујици, :е пишеу Хотин Кара- -Ђорђу и позове га да у Срсију дође. То писмо било је у главном написато овако: „Кнез Смедеревски Вуица Вулићевић, у име Кнеза Милоша. "Обреновића моли вес го:подару Борђе, да час пре у Србију дођете, а за оно, што су Герман и Добрњац којешта за вас у Петрограду говорили и булазнили, да им за ото нико налог дао није, да говоре; па ми је казао да вам јавим, да су све оно из своје главе измишљавали и лагали, и ла су каже зато код њега у велику немилост пали» — Тако непочасите часа но што пре дођите, каже ми Милош, да жели видети свог старог Вожда у новим борбама са Турцима2““)

Кара-Ђорђе н без позива Милошева, како је из Србије изишао, имао је једнако намеру да се у Србију опет врати, да ломи окове Гурске. Но ниј: му дала страна политика, нису му дале стране власти, које су строго пазиле на њега, да му није било могуће од њи измаћи се! Но тад, кад је из Петрограда у Хотин дошао, ваљда му је Би казато, — прего је ма како, и ма на који начин

/ Србију да иде — и поче се јгвно спремати и оружати!

Није Кара-Ђорђа вукло у Србију властољубље, ни чежња за првенством власти; није он намеравао да отима првенство од Милоша, он је имао друго што на уму, имао је вишу мисао! Он је чезнуо за Србијом, за својим народом, да му од помоћи буде, да ако не другчијс, а оно бар само советима да подпомаже како Милоша тако

“) Историја Србије и Русије од Нила Попова. Види стр. 181., а КараЂорђе је позиват и од други Војвода искрено, која су му верни били и срдачно га позивали да у Србију дође. Види Мемоаре Протине од стр. 347—849.

|