Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

БР .____ з-

и друге властнике, да се само кукаван народ Србски једанпут ослободи Турака. Имао је тврду веру у Бога, и јако поуздање у себе и у браћу своју, народ свој А и, у саме Русе! Но тек што је намеравао да се крене на пут залржи га до пролећа изненадан овај случај!

Грчке Етеристе понуде |ара-Ђорђа и умоле га да с'њима у сојуз противу Турске ступи, Кара-Борђе ту понуду Етериста радо прими, ступи у договор са члановима тог комитета, састојећег се из Грка, Бугара, и Румуна, гди по дугом саветовању начине план, да противу Порте сви христијани у турском царству за ослобођење своје у једанпут заједнички устану. У том комитету дотле био је, и опет договорно и изборно заостане, главни управитељ за Грчку и све пределе у турском царству, у којим Грци у већини живе, Граф Каподистрија, онда бивши државни Министер руски, а доцније кад је Грчка ослобођена био је президент Грчке;“) а други за главне вође изабрати буду: За Влашку и Бугар« господар Влашке Књаз Ипсиланди,““) а вад Бугарима да буде главни Вођа. Јоргаћ.“)

#) Граф Каподистрија био је министер руски од 1814 год. и он је први са Кара-Борђем зачео мисао у Петрограду, за општи устанак христијана у Тур-

· ској царевини; и по одласку Кара-Ђорђа из Петрограда, пошто на то добије од

руског цара Александра 1. дозволу да се за устанак спремати у Бесарабији може, 1816 год. да оставку и оде у Хотин, гди је се ва устанак спремао, п са Кара-Борђем и другима сојуг и план за ошште ратовање начинио. Но пошто Кара-Ђорђе 1817 год. поглне, и тај устанак смрћу његовом осујећен и одложен буде до 1821 год., гди он те године по други пут Грке на устачак покрене, и гди момоћу руском од Турака ослобођена Грчка, а и Румунија буде. МИ Граф ћаподистрија по ослобођењу Грка од турског господар ства постане президентом Грчке. Но буде за своје велике заслуге у самој Атони пред црквом на сам дан Воскресења, од Грка Мавро-Михаила (Црног-Михаила) убгјен, зато што му је он опа у заточење због дизања бунта по осуди посло. И тгко за своје велике заслуге народу Грчком учињене буде ол свога брата Грка, као и Кара-Ђорђе од свога кума Милоша Обреновића, мучки убијен! — Чудна и поједнака судба ови велики и славни љули!

#ж) Књав Ипсиланди у то време бпо је господар и владалац Влашке. Његова породица доводи се у Грчкој од старе владајуће породице. Он је оио велики пријатељ Србима, и у вр'ме војевања Кара-Ђорђева са Турцима; он је као књав влашки велике услуге Србији чинио, и лописивао се са Кара-Ђорђем, Јаковом, п Протом Ненадовићем, упућивао их, и радио у интересу народа Српског. Који дописа кореспонденције његове има доста и данас код његовог сина књаза Георгија Ипсиландија у Бечу, које код себе као успомену чува. Ваљда ће писта изаћи на јавност, и осветлити у оно доба олношаје његово са Србијом, које ће много принети користи ва псторију Србије онога доба. О књазу Ипсиландију имала би се келгка повест извести. — Но овде није места, зато укратко и спомиње се име његово, као пријатеља Срба. — Књав Ипсиланди после своје смрти оставио јеу Влашкој велико пмаоство, које и данас постоји И за себе оставио је једног сина и ћер, који су то имаоство насљедили. Ћи његопа данас живи у Паризу. А син његов Георг Ипспланли титуларни књаз руски и посланик краљевине Грчко живи у Бечу. он је се оженио са ћерију опште познатог бечког богатог банкара ( имона, звано: барона Сине. гоји је сво његово богатств,, не имајући деце, своме вету књазу Георг“ју Ипсилгнди оставио И Георг Ипепланди са ћерком Барона Сине има троје леце, које им је Бог дао, те су и с тим богати.

#+#) Јоргаћ родом је из Трикале, па кад је Кара-Ђорђе устао противу Турака, он са седам своји момака дође у Србију где је са Ај дук-Вељком противу