Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

| | | | И |У '

— 475 —

пили до Паланке или најпосле, ако га везир не би далеко од себе пуштао, у Раковицу -—; па дођи да ми јавиш!“

Анта Протић оде у Београд, и кад изиђе пред Милоша поздрави се с њиме и с“ другима који су се ту

"тревили, и почека да улучи прилику, да с Милошем на _ само говорити мсже. Па кад ову улучи, приступи к' вра-

тима, затвори их и спусти резу.“) Милош поплашено упита га: „Шта то уради»“ „Не бој се господару!“ рекне Анта; „Имам ти казати велику тајну; но прво те заклињем именом Божијим, да ником не одкриваш“. „Пећу, Боже сачувајр“ рекне Милош. „Лобро!' настави реч Анта. „Посло ме господар Вуица, да ти јавим, да је дошо господар Ђорђе!“ Милош као громом поражен занесе се и Анти утрчи у реч: „Ла штша вели господар Вупца2“ Он му онда све редом искаже, као што му је Вуица наручио. Милош саслушавши га рече му: „Добро! тако да учинимо као што вели господар Вуица. Него да пошљем мога Димитрија везиру, да узме изунг“ Остави Анту у соби, и одма пође к делу. |

Спрема да се убије Кара-Ђорђе.

Милош Обреновић, као што је напред наведено, није Кара-Борђа ни у Русији на миру остављао и једнако је бушио да га удали од српски послова и српске границе, џа сад да га трпи у народу, и да пристане с' њим на ризик своје власти и лепог од Турака изгледа, за који је толике, најзнатније војводе и многе одабраније Србе, на покољ и жртву Турцима дао, а и сам многу невину сриску крв пролио —! Па сад, да другом власт уступиг Не! нема од тога ништа! Овладавше Милошем самољубље шаптало му је: Убиј! убиј! Кара- Борђа под какзим му драго видом, па упиши то у највећу заслугу к турској порти и захтевај још већу себ'-нероду милост! — И тако мало час зачује се жубор између његови подлизица, којима је он презревши заклетву Анти дату, — Кара-Борђа долазак саопштио, и од њи тобоже искао за то саветар Сваки је од њих говорио и предлао по жељи Милошевој, не имавши ни један поштења и куражи да против тиранске воље Милошеве што речег Јер имајући пред очима још свеже гробове, "з који је се крв врућа још пушила, ка: Кнеза Симе Марковића, Цукића, Драгића и друти, које је Милош пре неколико месеци потукао, што су се споразумевали с Кара-

%) Реза је од гвожђа с којом се врата затварају — закључају.