Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

| МЕ РЕН ан 7 7276 А

Ђорђем. Но кад ту позваном Науму Ичку цинџарину, ком је Милош, њему — Ичку — и Павлу Сретеновићу Лисовићу напред казао шта намерава са Кара-Борђем учинити, — као санћим каже — да је дошао Кара-Борђе и упита шта да ради» Потурица Ичко одговори: „Радште о, што с прасетом у очи Божића!) А Павле Лисовић у највећој ревности рече: Господару; „каменом у главу ту шреба стуцаши и шог Анту и Вуипцу, па и КараБорђа, јербо је оно звер, па ће за њим скочити сав народ.“ — Анту после тог Милош баци под стражу, и стане се договарати како да убију Кара-Борђа. Но крвавог их је зноја стало док су смислили и изнашли начин, како ћу то убиство у дејство привести; јавно не сме Милош од народа, знајући како чезне за својим омиљеним вождом, а тајно не сме нико од Бога, знајући да његова казна постиже и за обичне људе, кад који убица ког невиног убије, а камо ли за избавитеља Србије и њеног часног крста из четирвјечног варварског ропства. На то Милош рече; „Нека га Вупца, који га је на веру и узео, ма га та вера и убила, убије; нужно је да он буде удица; : да му прати Кара-Борђеву главу; ако жела да своју на рамени одржи.“ — Сад састави Милош писмо на Вупцу, у ком између · остале заповести каже: „Са согласијем свију дванаест кнезова закључили смо да убијеш Кара-Ђорђа, и да му главу у Београд мени пошљеш.““)

Писмо ово за Вуицу преда Милош, Павлу Сретеновићу Лисовићу 7. Јула 1817 год. са даљим строгим и грозећим за буицу усменим налозима, кои се одма к' Вуици на пут крене; а за њим пођу кабадахије““) момци Мило-

кана о

“) Баш у то време кад је Милош писао тако Вуици, Кнезови су били код своја кућа, и о том нишпа нису знали, но тек лоцније 16. Августа 1817 године после убиства Кара-Борђа, које је између 12—18 Јуда 1817 год. извршено. Кад је Мијаило Герман агент из Влашке усљед питања руског, ко уби Кара-Ђорђаг попско од Милоша каково уверење, којим би се могао Милош оправдати Онда Милош нађе се у чуду; па начини свидетелство, на које принуди кнезове те се на исто подпишу, пи печатима утврде, као да је то убиство са согласијем њиним било, а не да је он сам по својој тиранској вољи заповедио да убију КараЂорђа; па таково у Влашку Мијаилу Герману пошље. Види преодницу историје света, од професора Исидора Стојановића па стр. 134.

] “ : А х Д

ј | а

##) Кабадахпје, то су од бескућника и хајдука, без разлике вере и народности, одбрани момци као лични телохранитељи и вршиоци воље свопје 'осподара, којима није жао било, ни свог оца убити, а камо ли да су имали милосрђа према ма'ком другом; и такве су паше и везири, око себе као страшило држали, А такове је и Милош око себе све скоца п конопца Арнауте и Цинцаре из Турске искупио био, и одео их у богато турско одело, те су га чували, и тиранску вољу његову вршили. Оваке је кабадахије и после тог Милошу великом броју око себе и после до 1887 године увек држао, који су у врло богатом турском оделу златом извезеном са турским шаловима око главе пшли око Милоша као телохранитељи његови, а пред њима као њиов поглавица био је из Турске неки Настас Цинцарин, ког је Милош Арсланом (лафем) својим звао! — Тај је страшило сваком Сроину био!