Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

Е"

— 478 —

ведочи; -— за добро нашао, да га опет пошље у село Радовање на трло Драгића Војкића, као на скровитије и згодније место за тајно убиство.

Место ово у округу Смедеревском срезу Јасеничком а у селу Радовању врло у страни, од вароши Паланке три а од онда постојавшег Цариградског друма један сат удаљено; лежи на десној одовуд коси брда Крушчице, триста корака од Планинског венца к' југу идући, где је онда била врло густа шума Око среде овога места имао је Драгић Војкић једну од проштаца подигнуту и на једну велику од три стуба гранчицу — дрво — прислоњену саграђену колебу. Пониже те колебе стајале су Драгићеве кошнице, а на подножју протезао је се један бистар поточић са извором

Силазећи амо Кара-Борђе с верним Наумом, последњи је пут видио ону страну, где се родио и одкуд је 34почео своје неумрло свето дело за ослобођење српског народа. Била је субота у очи Светог Аранђела Гаврила „Лешњег, 12. Јула 1817 год. Назвавши добро вече Драгићу, одмори се мало и после неког разговора рече: „нисам већ четири године јео меда, бил ми могео дати малог“ „С' драге воље“ одговори Драгић. Зађу обојица

да виде кошнице. „Ајде ову ћемо истрести“ — подрезаши — рече Кара-Борђе; .па добро памти, колико ће ти дати на јесен меда.““) — Ту мало поједе меда, па

после се наслони и заспи. „Но ја сам испрва мислио, прича Драгић, да му је што позлило, јер је држао очи отворене, да ме је стра било у њега гледати“ Видећи, где сам се ја узверао, рече ми онај момак Наум: „Уклони се ти Драгићу, он спава Ја се онда уклоним, кад мало час тргне се Господар и рече: „Е/, што усни. децо; — 3а Богтл/ Камо што то не долази Вупца2г“

„Кад се већ мрак почео ватати, ето Господара Вуице са момцима. Он се одма са Господаром Борђем одвоји и оде у моју колебу. Но један од Вуичини момака по имену пПикола Новаковић испречи се на мене, и увативши се за јатаган оштро ми али потишим гласом рече; „Уклони се ти Влау““) с тим твојим кучетом — дететом — одавде, јер ћу вам сад спискати за душу. — Ја се онда уклоним и одем с мојим сином мало даље под један грм, где сам и ноћи,“ Причао је Драгић, и даље.

%) Дала му је вели Драгић, 15. ока меда. Преод. И. Стојановића стр. #82 ##) Влау, тако обично Турци Србима говоре, влау, каурине. што значи безверниче поганички робе.