Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

|, +

— 479 —

Кара-Ђорђева последња вечера, крвава ноћ!

Кара-Ђорђе је с Вуицому колеби Дрггићевој под границом вечер«го, не знајући тужан шта је за њега кум Милош Обреновић спремио, но ипак прозревши да се нешто око њега плете. није му било до вечере ни до оне ракије, којом га је Вуица подло нудио говорећи: „1 7то не пијеш Господару.“ „Остави брате“, речему кара-Ђорђе, баш ми ту — показујући руком под грло — застаје, шипо не могу да гледам оног пса — мамувши главом на Нихолу оваковића, који се био с поља на колебу наслонио — он нешто ружно погледа.“ Цобро је прозрело бистро његово око, јер ођај је склоњен да убије КараЂорђа и покаје брата, који је, ал за своја зла дела, по одсуди судској погинуо. Но Вујица га је рабрио, и после дужег притворног разговора лего је Вуица ипак притворно да спава, покривши се ћурком“) по глави, вирио је кроз рукав истог, и гледао оће ли Кара-Ђорђе заспати. Кара-Ђорђе са својим Наумом седећи у колеби до пред саму зору не заспи; па почем га сан надвлада, пришапће Науму да сели и да не спава, докле он — само малко не трене, не поспана; — и так. седећи наслони се на дебло границе, и пред саму зору заспи. Ах! Заспи вјечно! из ког се сна више икад ни пробудио није!!

Час убиства

Крвава вора, крвава ноћ! Сикира паде, уве му моћ!

Никола Новаковић момак Вуичин сву ноћ стражарио је и гледао прилику како ће да изврши крвно дело; није се смео поуздати да убије Кара- Борђа из пушке, држали су да га куршум не бије, а на будна тако није имао ку-

"ражи, да на њега нападне; па је кроз прошће од колебе

провириво и мотрио дал ће Кара-Борђе заспати, па на спавању да га сикиром убије.

У свету недељу, 13. јула 1817 године у зору на светог Аранђела Гаврила летњег, кад је Карг- Ђорђе заспо — изиђе Наум из колебе, и оде на поточић на подножју исте колебе близу текући, да се умије, и да са извора за свога Господара фришке воде у тиквици завати и донесе —> Тад крвник Никола Новаковић кроз колебу смотри,

%) Ђурак (пелц) то је горња хаљина постављена лисичином или од други који дивљи вверова кожом (поставом), које такове обично Турски агалари огрнуте носе.