Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

= 490 ==

гами непргатела Србски уклони са у Австрто и отђ туда послћ едногодишнаго ареста преселиса вђљ Русспо гдћ с возможноо почестио отђ правителства примлћн; но известно из какова узрока изођже отђ туда и вљ Сербно возвратисл, и овди стђ Турскаго правителства усђчентем глави живота лишисји мћсеца ЈОла 1817 года.“7ћ

Ту, у Тополи, у цркви храму свете Богородице и данас вечни сан борави велики Кара-Борђе, чија је негда била моћ, громоносна сила, која је затресла сву Турску Царевину, а и сами престо силни Стамболски Султана, оживила малаксало успавано уздање Сроа, и воскреснула Српство "з 415-то годишњег турског ропства.

Сви очевидци преповедали су као Драгић Војкић, Милосав из Грбица, Свећеник Јован и сви они који су при трећем том погребу тела Кара- Борђевог били, а и сем Ранко Матеић бивши саветчик, да је тело Кара-Борђево за дивно чудо целокупно било, кажу, као да је јуче сарањено, да није струлило нити и најмање да је заударало, говори покојни Ранко; ја сам га мојим рукама пипо! И само каже што на себи није имало главе, и што му је Марко Јагњилац ногг у цевима сикиром пребио, изгледало је тело скоро као у жива човека!

Последице трећег погреба Кара-Ђорђева.

Причао је Ранко Матеић и то: „Каже био је из јутра ведар и јасан дан и нигди ни једног облачка да је се на небу видити могао, па кал су Кара-Ђорђа по трећи пут из његове озидане гробнице извадили и у нову ископату гробницу положили и земљом засули, и студену плочу одозго по гробу положили, „па мало доцније кад Милош "на службу Божију у цркву уђе, од једунпут дуне така страховита олуја, да је дебела дрва ломчла и из земље из корена чупала, а после тог пљусне јака киша тако, као да је се облак провалио, и онда необично крупан град, (да је за стопу земље покрио био), севање муња и пуцање громова, тако је каже било, да на: је стра свеу пр. кви обузела, и нико се од нас из цркве као и Господар Милош нити је смео ни могао где маћи, и ако је служба божија и свршена била, морали су у цркви чекати дотле,

к) Види Гласник Ш. стр. 148 п 144, А напред на стр. 465 ове књиге. Милош каже: „Судбина боожсија довела овде т' нама губилиеља рода српскога КараЂорђа — сирошињски плач и сузе увалпшше га и убише, и главу му још с јед-

ним његови друга — у Београд мени тослаше2!“ п т. д. Преодница Свеоп, Иеторије Свете И. Стојановића стр. 189.

ај за

онај аи а А чина ажеи