Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

г Мик

зору из подрума тело Кара-Борђево, натоваре на иста кола и у Тополу га однесу, гди га у очи сами велики задушница 1819 године у озидану, још за живота свог, Цркву, коју је 1811 године о свом трошку озидо, и пред дверима за себе гробницу ископао и озидо, у исту гробницу положе и тако га по други пут саране, пошто га Тополски свештеник Јован опоја. По томгробницу зазидају икаменим плочама као што је и била да се не познаје патошу а по вр. тога Ранко Матеић одозго простре један ћилим, који му је Госпођа Љубица дала, да се боље не види, и по гробу са ногама не гази. — Када све то изврши Ранко Матеић, онда бивши Милошев домоводитељ, а у доцније време члан државног Савета српског, који је у 1371 год. као пензионер у !|ополи умро; врати се у Крагујевац и о свему том Госпођа Љубици јави. За ото време, које је о свему овом горе наведеном причао Г. Ранко Матеић, и даље прича; даје се Милош уклонио био у Пожаревац; и доцније кад је дошао у Крагујевац извести га госпођа Љубица, и каже му како је тело Кара-Ђорђа у његову озидану гробницу у Тополској цркви пред Дверима дала саранити, за које не буде Милошу по вољи што је тело у гробницу пред Дверима саргњено. —

Треће погребење Кара-Ђорђа.

Доцније Кнез Милош Обреновић у очи јелног недељног дана оде у Тополу, да се Богу помоли, и да на гробу Кара-Ђорђа покајање греха свог изиште2 ИМ са собом поведе тад Владику Мелентија Павловића да молитву очита, но кад пред само вече у цркву уђе, и види гди је Кара-Борђе пред Дверима сарањен, на ком месту у цркви затече неке немоћне над гробом Кара-Ђорђа лежеће; које то Милошу јако противно буде — и тако заповеди, да се те ноћи и до сутра, до пре Божије службе, одатле испред Двери опет Кара-Ђорђево тело из гробнице извади и у дну цркве до женске преграде са десне стране по трећи пут сарани; и де озто њиме — Милошем — преправљену од црвеног мермера плочу по гробу положе, које тако до сутра, до пре службе и извршено буде. На тој плочи дао је Милош изрезати оваки надпис:

„Овди леже кости Георги Петровича Чернаго, подавшаго Сербскому народу начатокђ ко избавленћо у 1804. лћту бившаго потомљ верховнимђ вождемђ и Господаром до 1813. лћта тогоже народа, а у овому наведенђ интри-