Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ИВ

ицу. Он је тада млад био, и врло невиђен и ружан, као сва та породица што је била осим Ђуше. Кара-Ђорђе упита кметове;

„Којекуде, зар тога хоћете да вам поставим за војводуг

„Тога, Господару! одговоре они.

„Ама неће он моћи ништа учинити Ово је нахија, па је ово војска2

„Нема бољега, Господару! одговоре они.

Е па лепо, којекуде, изиђите, те се опет договорите, па ми онда дођите.

„Они изађу у једну ливаду, ту се мало разговоре, па дођу Кара-Борђу.

„Е шта учинистег

„Ми хоћемо њега, Господару!

„Па лепо, кад га хоћете ви, хоћу га и ја. И тако га потврди за вотводу «медеревске нахије.

Ето тако је Вуица постао војвода. Да ли какво тајно какво пророчко предосећање није шаптало Кара-Борђу, да ће баш тај војвода некад скратити његовог живота дегне2 То се не зна, али се извесно зна, да га је Вожд после тог увек водио и за свога главног пријатеља држао. А и Вуица је увек одан и вергн пријатељ Кара-Ђорђу до саме пропасти српске био. А и после пропасти кад је отишао у Русију Кара- Ђорђу је одан и веран био, јер не би га Кара-Ђорђе са важним порукама 1815 године к' Милошу у Србији ни посло. —

Кад је Кара-Борђе 1817 године у Србију из Хотина дошао, Вуица је се као пријатељ његов изненадном доласку његовим зачудио, и заппто га: „Зашто дође, Господару, сада у ову ватруг“ М кад му је Кара-Борђе одкрио зашто је — он дошао. — Онда Вуица сбрадовао је се доласку његовом.“) и мислио је да ће и Милош ту радост заједно с њиме делити; па пошље одма свога писара Анту, те га извести о долгску Кара-Ђорђевом, и позове га да час пре дође да се с Кара-борђем састане и разговори. — Није Вуиџа ви посумњсти могго на Милоша, да је он непријатељ Кара- Ђорђу, ти» више, што је се он притворно пред Вуицом показивао, као пријатељ његов, а и казао му те је он писао Кара-Борђу у Хотин и позове га да у Србију дође, са речима: „Да Милош жели ви= дети (свог сшарог вожда у новој борби са Турцима,“ Но Милош то је подло чинио, да би само Кара-Ђорђа преволео да у Србију дође да га убије.

%) Историја Србије и Русије Нил Попов стр, 181 од вре, 12,