Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 494 —

И тако преваривши се Вуица, добије од Милоша најгрознији налог, који је и његовом животу грозио. — Те да сачува свој живот, презре љубав, презре поверење, погази веру и поштење, и заборави на свога господара, који га је од простог човека за војводу поставио, иу богато руо преодео; тиме приморан, — изврши над својим господаром и вождом Кара-Ђорђем 13. Јула мучки убиство, и пролије најплеменитију српску крв! —

После овог убиства Вуица је једнако жалио за КараЂорђем, и кајао се што га не сачува — гризла га је непрестано савест: Па, из очајања, 1818 год., да би му Бог опростио велики грех, између Велике Плане, села Радовања и атара старог Аџи-Беговца у Радовању скоро до самог оног места где је Кара-Борђе погинуо, начини цркву, и назове је „Покајница“. Ова је црква на врло лепом месту, у Грабовачком потоку, четврт сата од друма. Ова је црква од дрвета саграђена, и шиндром покривена, а изнутра таван шашовцима обложен од буковог дрвета; на среди тавана измолован је Господ Саваот; на иконостасу има разни икона; прозори су јој мали. Има једна већа икона Севтога Ђорђа, на којој стоји оваки запис: „Спо церковђ оград! гослодарђ Вушца за споменђљ 1818.“ А споља, на дувару цркве, тако на једном брвну изрезато стоји 1818 год. кад је ова црква саграђена. Ова је црква данас Велико-Планска, гди се свет многи у њу стиче и зове је Покајницом.“)

Но при свем том Вуичином покајању и грађењу Покајнице цркве, да би Бога умилостивио, да му Бог грех ублажи, ако не по све опрости, за учињену издају и убиство свога избавитеља и народа српскога, па ако је то морао и по заповести Милошевој учинити, није остао без Божије казне; а да видимо каког

Грешни Вуица како је при грозном позорју убиства Кара-ЂБорђа у колеби Драгићевој те крваве ноћи, после

вечере, лего ђоја да спава и покрио се својим ћурком и.

по глави, кроз ког је рукав једним оком вирио, да види оће ли Кара-Борђе заспати, па је и сам тако заспао, и у зору на пуцањ пушке Николе убице кад је се из полу сна трго, остао је вечито на исто око слеп. Но то је почетак Божије казне» |

Доцније Вуица у 1320 год. буде одређен и послат са пругом још двојицом као депутирац у Стамбол, да проси од султана милост, да би се смиловао да српском народу

") Кн, Србија од Милићевића стр. 144 п 152.,

„о „% 45. 4

|