Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

Је И '

— 495 —

подари ма каква права и олакшице учини. Но он будеод Турака у почетку врло лепо примљен, и многим богатим даровима што је убио Кара-ЂБорђа обасут. Но доцније кад се Русија заузме код порте за ослобођење Грчке; а потражи да и Србији даде права условљена Букурештским трактатом од 1812 године; Тад Гурци разјаре се, и хтену српске депутирце да побију, па и Вуицу; кога порта једва од јаничара спасе, у тавницу га баци, гди је 4'/, године у Стамболу тавновао; и тек по захтеву Руса 1825 год. "буде из тавнице пуштен, и сви му скупоцени дарови опет буду враћени, и он у Србију дође.

Кад Вуица у Србију из Цариграда дође са врло 60огатим турским оделом, и многим сребрним и златним стварима, кога су Турци за заслуге што је убио Кара-Ђорђа обдарили, криво буде Милошу, што и он ништа добио није. А највише бојећи се да није Вуица боље обљубљен код двора турског, који би му могао власт из руку изтргнути, па онда окриви Вуицу, одузме му кнежство, и пошље га кући његовој у село Азању, с тим да се од своје куће нигди не сме маћи, ако не жели да главом плати. Па после тог Милош одма пошље своје кабадахије, те све оне ствари као и одело које је Вуицау Цариграду од Турака на поклон добио, као и друге све кућне његове "ствари које су вредност имале, па м сам сав новац од Вуице одузму, кућу му опљене и тај пљен Милошу однесу.

Кад тако кнез Милош Обреновић Вуицу опљачка, Вуица падне у бедно очајно стање, и болест где је три године дана у грдвим ранама, отворившим се по телу његовим, боловао и муку мучио: Носили су га тако болног по црквама и манастирима, те је од народа искао опроштај за учињени грех, да би душу испустити могао; — но кад се напуни три године дана мучења његовог, у највећој беди и сиротињи 11. марта 1828 год. умре. За ког кажу да је сарањен у темељу пркве Кусадачке, на које олтарном зиду, с поља стоји овакав надпис:

„Здје почивајет раб Божји Вуица Вулићевић, из Азање, нахије смедеревске, бившји Воншвода и по том Кнез и депутирац народа Сербскаго при Портје Отоманскон вјерно послужившји својему Отечеству. Поживе љет 25. Преста- · ви се у Азањи 11. Марта 1828 љета.“

Грешни Вуица имао је једну ћер коју је удао за неког трговца у. Смедерево, које су деца сва помрла; а и два сина, Митра, којег Вуица ожени но он без деце у кратко умре; и Петра за кога Милош уда своје жене књегине