Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

МО

лош удворивши сс код Марашлије, и други паша стане и даље радити, и за силне српске паре доведе и Порту дотле, те га она и за Баш Кнеза Србије својим Бератом 1820 год. потврди; и Милош ·као Баш-Кнез остане, те је араче и друге дације и намете од народа српског купио и Турцима предав..

Таково поступање Милошево гледала је Русија спрезрењем, и одма од 1815 год. старала је се и радила непрестано да Србија до своји права дође, која су јој 1812 год Букурештским Трактатом 8 точком ујамчечи. Но Порта устезала је се и није хтела да да права Србима; и тако напослетку принуђена буде Русија те Турској 1828 год. рат објави, и пошто турску војску потуче и до Адријанопоља са војском дође, натера Порту те она по Букурештском трактату од 1812 год. условљена права, за Србе 1830. год. даде. Том приликом, Милош као турски Баш кнез користи се и преко Паша и Везира, опет за силне паре српске и преко воље руске дипломације изради, те га Порта те исте 1830, год. и без знања Русије за наследног књаза __Србије Бератом потврди 0 “____-На како је кнез Милош напојен био духом турски

паша и Везира, а нарочито поочима својих љутог Сулејман-Скопљак -Паше, и Марашли-лли-Паше, те је по њиовој турској системи над Србима деспотски и самовластно владао : које самовлашће његово седам је буна противу њега изазвало, а то године 1815, 17, 21, 24, 25, 26, 34, и 18835, које буне Милош је по већој части немилостиво са пролитијем крви Српске угушио. Докле напослетку немогући "народ више његову самовластну и самовољну "владавину "сносити, скочи на оружије 1. Јуна, натера га те да оставку на књажеско достојанство, а 3. Јуна те 1839 године протера га из Србије, који у Влашку на своје спахилуке, „оде који су више милиона коштали, и која је за пограбљене оп народа паре покупово. После прогонства Милошевог, изабрат буде 4. Јуна за књаза Србије његов старији син Милан, но како је он самртно болестан био, тако образовато буде наместничество, које је земљом управљало; но како Милан и не до· чека потврђење од Порте кего 26 Јуна умре; тад Наместничество сазове народну скупштину, на којој буде изабрат за Књаза Србије млађи син Милошев Мијаило Ообреновић; но како је се он налазио у Влашкој код свога оца, тако Наместничество остане и даље, те је земљом управљало до 5. Марта 1840 год. Но почем тог дана Кнез Ми-

Живег Кара-Ђорђа 32

“