Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 498 —

јанло дође из Влашке, Наместничество одступи и Кнез Мијаило владу у своје руке прими.

Књаз Мијаило како књажев.ку власт у своје руке прими, као млад наговором свога оца, матере и стричева Јеврема и Јована, стане гонити оне најгоље народне људе у земљи, који су израдили код Русије и Порте устав за Србију, с којим су самовласт Милошеву скргали, и који пе примивши такови, и из земље га прогчали; Том гонитбом и Кнез Мијаило изазове н'рол на буну, који устане и противу њега, он пође да по уњен, народ у Крагујевцу

силом оружја растера и умири, но наиђе на такови отпор“

да се са побуњеним наролом и у бој упусти, и кад противу себе види такову огорченост. хитно врати се натраг, дође у Топчидер 'и 25. Августа 1842 год. са својим стричевима и другим његовим саветолда вцима напустивши књажевску влест у Аустрију пребегне.

После одбега књаза Мијаила из земље, народ српски уважавајући заслуге и безсмртн= дела Великог Кара-Ђорђа одма 2. Септемвра 1842 год. на Врачару, гли сеје до 16 000 Срба из целе Србије искупило било, избере себи за књаза Кара-Борђевог сина Александра Кара-Борћевића, који владаше до 12 Декемв а 1858 год. ||а како је се у то доба између српски великаша највећи разлор изро'ио, кога су Обреновићи посејали, отимајући се између себе за власт; и ишли један противу другога, а и против самога Књаза, тако да Књаз Кара-Борђевић покуша да исте великаше сложи и умири, но каду том не успе, он из огорчења, не хтевши никакове мере употребити да себе на престолу одржи, сам напусти своју књажевску власт, у вече седне на своја кола, одве«е се у београдски град, а потом трећег дана пређе у Земун, одатле оде у Темишвар, потом у Пешту, па Беч, и Боксек, гди је неко време живио а данас опет склонивши се у Темишвару живи

По одласку Књаза Кара-Ђорђевића из земље, народна скупштина, која је на окупу била, одма 13. Декемвра 1858 године, избере себи за Књаза старог Милоша Обреновића, који 12 Јануара 1859 год. дође у Србију, прими књажевско достојанство, па ако је стар и слаб био, нладао је онако исто самовластно деспотски, као и за прве владе његове, гди после дужег тешког боловања, кажу да му је лице ранама нагрђено било, 14. Септемвра 1890 г. у Топчидеру умре. |

После смрти Књ, Милоша, његов син Књаз Мијаило истог дана 14. Септембра прогласи себе за Књаза Србије