Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I
г
— 499 — .
и по други пут ступи на престол српски, који ипак не владаше задуго, него га четири брата Радовановићи пред вече око 6 сати 29. Маја 1868 год у Топчидеру из освете, из револвера убише а потом га грозно сикиром и ножевима измрцварише и лице му нагрдише. И тако смрћу Књаза Мијаила, који је без порода био, сво право племе Милоша обреновића у липу његовог сина Књеза Мијаила угине.
И тако свију убилаца Кара-Борђеви готово сав се корен порода и родбине њиове затре.
Кара-Ђорђеве особине и врлине.
Кара-Ђорђе је био у сваком смотрењу особито неко појављење, и један чрезвичајни човек. Он је био врло високог раста и стаса, и према висини раста, имао је и стас и снагу тјела одговарајућу — симетричну — комплекцију, нити је био дебео ни мршав, но кошчато умерену снагу тела имао је. ФУ оно време, све је људе у Србији надвишавго, а тешко је било и на страни видети те висине и стаситости човека, и није му било равног. Кара-Борђе и-
_ мао је соразмерну главу спрема телесности, косу на глави
имо је црну иувек кратко неправилно шишату, чело имао је умерено повисоко са борама мало набрато. -– Обрве имо је покучасте, густе и црне. Очи умерене, мислеће, граорасте, провиђавне и пуне ватре; нос правилан римског типа; бркове имо је средње густе и мало смеђе; уста имао је умерена и увек затворена; а лице имо чисто и мало црнпурасто, а изглед замишљен и по све озбиљан Био је врло чрезвичајне снаге телесне и душевне крепкости, редка проницателног разума, врло отважна слободна и храбра духа, и у највећим опасностима био је неустрашим. Није био себичан, ни среброљубив, а ни трошаџија, и никад није тежио да што туђе себи присвоји; био је задовољан са оним што је сам радом својим стекао, и таково је чувао.
У приватности био је човек као сваки други уредан Србин, није био ни горд, ни поношљив; а по дужности = строгу послушност захтевао је. Није био говорљив, но кад је ским говорио, говорио је танким својим јасним гласом увек озбиљно, јасно и кратко, без лакрдије, и излишности. Врло је мало спаво и увек је у зору устајао. Спавао је на тврдој простој постељи, а и на голој земљи.
У јелу и пићу био је у мерен, у путу свагда је носио уза се у бисагама на свом коњу Дорату у застругу; уз пост угњеждена пасуља (папуле), а у мрсне дане, сува меса
32+