Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

' | | -

— 501 —

ког је волео од свију други коња.“) А иза леђа на коњу свагда је имао једно мало верно псетанце.

У ратним радњама био је особити Гени, и он је скоро свом ратном радњом сам за сви 10 година неограничено управљао. Био је 'особити стратег у избору мјеста (позиција), за бој и за прављење шавчева; и врло велики тактикер у нападају на непријатеља, и подели војске, и знао је магновено ватру оружја употребити, напад учинити, непријатеља растројити и победити; у тој вештини није му равног било!

У унутарњем питању, и у устројству земаљском, ако је и добро разумевао, опет ништа није хтео радити без договора са народом, и народним старешивама, за којима се више поводио и чинио оно што народ хоће. — У политичним ван земље одношајима, био је нерешителан и не практичан. -— Није био лукав, да се магновено користи, па ма то и на штету другога, па и своји сојузника и пријатеља било. — Јер су обично јунаци у политици слаби вештаци. Био је тврдог и поштеног карактера.

Он је од природе имао јаку и ватрену. натуру, но знао је исту обуздати и њу победити, и у обхођењу са женскињама показивао је суровост, и осим своје жене ни којој се другој показао није, нити је се која похвалити могла, да за коју мари. Врло је на покварене женскиње и људе мрзио, тако да је од ти блудница у селу Жабарима заповедио, те су две такове у реку Јасеницу у воду у један дубок вир бачене, но исте не подаве се, него живе из воде једва изиђу, и тако застрашене никад више нису ви помислити смеле на другога кога, осим свога мужа.

"А, доцније и у Београду заповедио је, те су прву жену Живковићеву ЈЂубицу и неке друге још две олуднице у врећу погрпате, и пред многим женским и мушким светом

у Дунав побацате, које су се и подавиле. И тим је оној

покварености, која је од насиља турског код женскиња у

Србији заостала и мах отела била — на пут стао; и са тим поступком са свим је искоренио. с

Био је окретан и по све озбиљан, родољубив, побожан, праведан и строг. Истину је толико волио, да никад ни у шали није хтео чути да га ма ко лаже. Здраво је на удворице и лаже мрзио. Неправде, преступљења и непоштење, ни код кога трпео није. Свога рођенога брата

„обесити је дао, што је овај девојку једну силом поште-

ња лишио.

#) Милутиновића Србијанка час. ТУ, стр. 94.