Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 517 —

ранђ бити, и такови ће се као обшти целогљ народа непраателђ сматрати, и као такови од целогљ народа ка) издапникљ отечества каштигованђљ ће бити.

Тако закл' учено и издано ““)

„У Београду 14. декембра 1808 год.

(М. П. Правителђствуоћи Советљ Народнљи Србскап.

(М П.) Кара-Борђе Петровићљ врховни вождљ и предводителљљ Србскогљ Народа.“

И за то време од 20. декембра 1807 до 1. јануара 1811 године гди је Совет попуњен био од великаша, и гди је Кара-Борђе преко Совета и у договору са Советом заповести на народ издаво; могло би се назвати владавина „Великашка “ Е

Но кад !. јануара 1811 године у Београду на народној скупштини изиђе нов Устав, по ком се устроје и шест попечитељства и тад подпадну све власти у Србији кзко грађанске тако и војене под власт надлежни попечи:еља, _који попечитељи нису имали особене своје канцеларије, него су сеу Совету усредоточавале, гди су и послови у присуству свију попечитеља-министера и саветника п) предлогу дотичног попечитеља заједно решавати, и потом у име врховног Вожда Кара-Ђорђа и Совета властима наредбе отпуштате. Тад се изпостављају многе војводе, и како нове, тако и старе војводе дипломама утврде се, у којим и круг дужности и власти њиове ознахене буду; и тако сваки старешина у својој кнежини буде за себе у кругу свом самосталан, и није више зави,ио од окружни команданата, почем су та званија укинута, него чисто од надлежног попечитеља. А главни команданти само у време вобђења војне, над војском и војводама нарочито су постављати од савета и врховног вожда Кара-Борђа. И тако тај четврти начин владавине у Србији од ! јануара 1811 год. до 21. септембра 1813 године, као до дана пропасти српске, мого би се назвати „Уставно Монархичан.“

0 границама Србије.

| раница Србије Кара-Ђорђевог доба протезале су се западно од ушна Дрине у Саву код Раче, па све северно реком Савом до Београда, и одатле источно Дунавом до утока реке Тимока у Дунаво, одатле Тимоком до Столца ње

") Извађено из огледала српеког,од Милоша Светића види стр. 150 п 151.