Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 518 —

и ту прешавши [имок пружала је се граница Србије до близу Адлије а за тим до Белградчика, п даље јужно к Пироту заузимала је већу част пиротске нахије, па се даље јужно пружила граница до близу Лесковца, и одат ле до на речипу Сишницу и левом страном реке Ибра заузимала је планину Рогозно са њеним пределом и Старовлашком нахиом до Новог-Пазара са Пово-Пазарском нахијом, а затим прешавши реку Рашку испод Новог-Пазара до Дуге-Г10љане па на Кладину, и одатле реком Увдем до реке Лима и овом реком до у Дрину, и одатле све Дрином остављајући Вишеград у Србији на Зворник до утока Дрине у Саву. Ово су у главном границе Србије биле које је безсмртни Кара-Ђорђе са Србима од турске царевине завојево био и на којима су страже српске до 1813. год. постајале, не узимајући у рачун оне пределе који су 1809. год. у Босни заузети, и оне земље које су у Ерцеговини освојене и с Црном-Гором и Србијом саједињене.

Ове је границе Србије Турска при закључењу мира са Русијом у Букурешту 1628, маја 1812 год. осмом точком у трактату стављеном признала, но године 1813 не гледајући Турска на тај трактат она га јеу свему нарушила, и Србију наново под своје господарство подвргла

Русија пак, после окончаног рата са Наполеоном | доцније кад је се од тешког рата опоравила, тражила је од порте да она по 8 точки Букурештског мира од 1812 г. Србима права у реченим границама даде, и поново на конвенцији у Акерману 25 септембра 1826 год. петом точком и особеним актом порту обвеже, да 8 тачку Букурештског мира испуни, но кад Турска и по тој обвези не хтене Србима права дати, Русија 1828 год. 26. априла објави Турској рат, а 7 маја и одпочне га, и Дибић потуче је, и по трећи пут у Алријанопољу уговором од 2 септембра 1829 год. шестом точком обвеже је и принуди, те она права Србији по Букурештском трактату у реченим границама одма око половине септембра те исте године, Султанским Хатишерифом у половини Ребјул Ахира 1245. године Турске, призна и објави сопском народу да ће му права дати; па на крају септембра ове 1829 године пошље и београдском везиру Хусејин паши ферман овог садржаја: „Пошто добијете овај ферман кога смо ми својеручно подписали, знајте да је у смислу чланка 9-0г закљученог међу нашом Шаревином и Руским дворем Акерманске конвенције, уговорено било да наша Царевина одушевљена искреном жељом да изјави Императо-