Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 520 —

које је Кара. Борђе завојево, и који су под Србијом били, као: Крајински, Тимочки, Параћински, Крушевачки, Старовлашки и Подрински, задрже за себе, које тек доцније принудом Русије, Турци их Србији 1834. год. додаду, но ипак не подпуно као што су у државини Кара-Ђорђевој постојали.

(О границама Србије које су између Србије и Турске означене по султанском хатишерифу од почетка Реџепа 1249. год. или новембра 1833. год.“) који је Србима на Скупштини у Крагујевцу о светом ·Тривуну 1834. год. објављен, у ком је стајало: да се Србији као полунезависној земљи по Букурештском трактату од 1812. год. и границе Србије од 1813. год. које су тад постојале одређују, и враћају они шест предела који су под Србијом 1813. год. били и то: Крајина, Кључ и Црна Река, Гургусовац (Кнежевац) Бања, Сврљик-Бања, Алексинац, Ражањ, Параћин, Крушевац, једна част /Јазарска, једна част Старог-Влаа, Јадар и Рађевина.

Комисари који су ишли од места у место и омеђили сриске границе у реченом Хатишерифу означсне, а на основу букурештског трахтата од 1812 год. стајале су, и остале овако:

Омеђашење границе почето је од утока реке 7:мока у Дунав; и Комесари ишли су левом страном Тимока до села Вражогрнаца и одатле до близу виса 7упња после речицом Љездом, од те на Вршку-Чуку; на Затворену Пољану; на Остричеву Пољану; на Бабин Нос; на Кштку Планину; на Клисуру; на те.нац Кади-Богаз; на Ресавати Камен; на Светог Николу; на Писрну Букву; одавде право на село Дивчинцу (Репушницу) близу села ГЛТапрашне; (на Коренатац) у планини Доноврт; и «“нда на

Уланац близу села Влао'ва; па на Периш; Лозан; Гољан;

Чернојевиц; Рибар; Преконоге, Грамаде планине; на Љути Врх, Курилово. После остављајупи Кааај-Кошару на десно и Пописну; сишав речица Тополница; па преко ње у Мораву, два сата више Алексинца. Па преко Мораве на село Суповац; на планину Мали Јастребац па на Велики Јастребац; на теснац Јанкову Клисуру (звану Дрмнау, одатле преко Батотала; Лепинца, Шошетина; Блог Брда, Висока Вршина у Копаоник; па преко Јаринске косе у реку Ибар; при селу Јарини; МИбром на ниже до утока Рашке; и Рашком на више у гору //аресију; од ове по вру горе Голије на Врашинице; до Јанкова Камена; и одавде косом планине Јавора, имено Василина Вр'а; силазила је у Ојкова-