Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 519 —

рско Руском двору новв доказе свога дружевног осећања, а шако исто да с тачности испуни све услове мирног букурешшиског трактата, намерна је да без одлагања предузме пи изврши све услове што су обележени у чланку 6ом реченог шрактатша, односно на сриски

· нарсд, који одавна стоји у подансшву наше Царевине,

плаћа нам данак, и за сва времена и свакад заслужио истинске знаке наше сулшинске милости и нашег великодушија. Осим тога поменута земља п00-

_ пуно је достојна те високе награде за своју, многим до-

казима осведочену, преданост и верност нашој Царевини. А потом другим Хатишерифом султанским од 7. Ребјул-Евеља 1246 год. а то је од 3. августа 1830 год. Србији права, као полунезависној земљи на основу букурештског трактата 8 точке и други наведени принудни аката у реченим границама даде.

Рок извршења фермана и хетишерифа условљен је од 18 месеци. И тако одређена буде 1830. год. руско турска комисија, која ће обележити границе Србије, које су под владом Кара-Ђорђевом постојале, на којима су страже српске држате и они предели око Србије из који су људи на скупштину · српску у Србију долазили. Комисија у марту месецу дође у Србију. Комесари су били од стране руске, капетан генералног штаба — ХКоцебу, љубимац Дибића као председник комисије; кнез Мосаљски, и капетани Лајтнанти: Енес и Каменски. А од турске стране Хаџи-Ђан, Хаџи- Ахмет са неколико млеђи Турака, којој комисији од стране српске придодат је био кнез Јоксим Милосављевић.

Руски комесари били су све млади интелигентни људи, и прави пријатељи Срба, имали су и начињену Карту Србије докле су стражг српске у доба Кара-Борђево постојале, по којој и означавали су да буде граница Србије, и старали су се да што више земљишта Србији припадне. Но у тој намери нису своју цел подпуно постигли, јер кнез, Јоксим Милосављевић, по налогу књаза Милоша Обреновића, у место полпомагања на сметњи им је био, те су многе српске земље, које је Кара- Ђорђе од турске царевине отрго, и које су под његовом владавином стајале, изван границе српске у Турској заостале, к'о: чатав предјел-срез Рогозно с оне стране Јастребца планине, код Ниша до на домак Бање Алексиначке, виша села остало је у Турској, нахија Ново-Пазарска и друга места остану у турским рукама. Којим попуштањем књаза Милоша Гурци користе се, па и шест округа, који су тад у карту Србије ушли у