Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ЖИВОТ И ДЕЛА

СЛАВНИ ЉУДИ ИЗ КАРА-ЂОРЂЕВОГ ДОБА [. БЕОГРАД ПРЕСТОЛНИЦА СРПСКА

Ту Доситије Обрадовић Карађорђев |. Попечитељ Просвете.

(Са сликом)

Мудрослав Српски Димитрије, рођен је у Чакову у Банату 1789 г. Његови родитељи били су Ђурађ Обрадовић а мати Круна. Он је се млад закалуђерио у Манастиру Хопову и наречен Доситије. После дугог самоучког ревног и свесног проучавања, и после дугог путовања скоро по целој Европи, Доситије је знањем и списима својим био познат свему српском народу.

Кад је у Лајпциу био, издао је на свег своје животоппсање, познато под именом: Кивот и Пр.клученија Димитрија Обрадовића, нареченога у калуђерству Доситеја.“ Наскоро за овом књигом изла и другу под именом: „Совјети злравога разума.“ У Липисци печата „Басне Езопове“, године 1788. Вратикши се отуда, печата у Бечу год. 1791. „Со раније Вешти.“ Године 1803 изда „Етику или наравоучителну филсзофију.“

Џа како се у Београду под Кара-Ђорђем на крају 1807 године заведе и велика школа, у којој је био професор Иван Југовић (или Јован Савић). после Миљко Радоњић, Лазар Војновић, Миша Поповић, Глиша Живадиновић и Сима Милутиновић.

Доситије тад дође у Орбију и постављен буде за управитеља, велике школе, коју тако унапреди да су семноги српски синови науком богатили, и између њи и сам Кара-Ђорђев син Алекса.

О овој школи вели Вук Караџић да никад од како је Србства пигди боље није било. Доцније Доситије купио је више Видин Капије једну кућу за школу младића, који су се спремали за свештенике. Ту је мислио и типографију да смести.

У јануару 1811. у Београду кад су се први пут попечитељска званија установила био јеи он постављен за попечитеља Просвете, и осто је у том званију док није и умро.

Сима Милутиновић прича, како су га једном у Совету запитали, шта да раде те да Србија буде напредна. Он оћути за онај мах, па сутра дође и ово им каже:

ЖКинот Кара-Ђорђа 34