Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 526 —

1. Да Управу земље преместе некуд у средину ближе Вожду;

2. Да владаоца земље пошлују и око њега се збирају, али да му не дају никуд из земље путоват:; и

8. Све што имаду са страним силама, да ишту кров писма паметно писана, а посланика, ма и најпаметнији, никуд да не шаљу док се земља не уреди.

Доситије је велику и вечиту заслугу учинио српскем роду у оно време, писајући речене књиге на српском народном језику, и у Београду као учитељ и управитељ велике школе и министер Просвете.

Умро је године 1811. 21 марта у Београду. у 72-00 години | живота свог. Тело његово почива у гробу испред западни врата. велике цркве. Још за живота сасгавио је себи надгробни натпис у ово неколико скромних речи: „Овде његове'српске кости леже. Он је род свој љубио.“

Његова надгробна плоча данас, код западни врата у дувару цркве, стоји усправо узидана.

Његова је жеља била да се укопа код хајдучке чесме у Топчидеру и да му се стави на плочи речени надпие. Но ова његова жеља није испуњена до данас.

2. Иван Југовић или Јован Савић

Кара-Ђорђев 11. Попечитељ Просвете.

Иван Југовић родио се у Сомбору у Бачкој, Аустро-Унгар.-кој. Отац његов био је Гаврило Савић свештеник сомборски, а овога отац звао се Сава Југовић, по чијем имену Гакрало оставивши ст гро презиме „Југовић“, прозове се оним именом ( „вић. Иван је имао јеш деа брата Мојсеја и Грегорија и једну сесгру имен о Февронију. Брат његов Мојсије кад изучи богословске науке био је свештеник у Старој Палнки, а Григорије кад сврши правничке науке и положи цензуру био је адвокат у Бечкереку. Иван Југовић сврши и он мапарска права, оде у Сремске Карловце митрополиту Стратимировићу с намером да се заказуђери. Но Стратимировић џа концу 1801 постави га за професора латинског језика П. гимназије Карловачке, гди је професором био до конца 1804 год. Но како код Митрополита. Стратимировића у неку немилосг дође, оп у почетку јануара 1805 год. напусти професорско место, па пређе у Србију, де примљен буде за писара у Совету иосгојавшем у СОмедереву. Али га наскоро заболу очи, и он се опет врати у Маџарску и оде у Џешту те је се лечио, и пошто се излечи, он 1806 год. опет врати се у Србију за писара у Совету. Па пошто у почетку 1807 умре Божа Грујевић секрегар Совета, тад Југовић постављен буде за првог секретара на Божино место. Ове године кад се Совет премести из Смедерева у Београд и установи се велика школа у Београду, муговић од секретара постављен буде за првог професора исте. Но одма 10. декембра Кара-Ђорђе и Совет кад одреде за посланика сањетника Аврама Лукића, Петра Чардаклију и Јевремија Гагића, одреде и Југовића да идеу