Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ПРИ ту А

по ЕЈ

писајућем послу. Одатле ускоро премести се Совет у Боговађу, а пошто 14. новембра 1805 узето буде Смедерево, премести се у град смедереве«и, а кад и Београд освојен буде, онда Совет на концу 1807 премести се и у Београд п смести се у дахије аганлије двор. Но баш кад се Боже Грујевића испуни жеља, он се рав оле и по преселењу Совета из Смедерева у Београл оде у Аусгрију да се лечи и тамо умре; а брат његов Мијаило Грујевић постављен буде па његово мсвто за секретара Совета.

Божу Грујевића са Протом Ненадовићем око половине јануара 1806 из Остружнипџе шиљао је Кара-Борђе и у Беч, те су ишли и молили аустриског имперагора Франца, да притече српском народу упомоћ са ратним потребама, и да поради код Порте да би Султан дао какова права народу српском. А однели су и молбе у име народа српског за султана, Те су их у Цариград из Беча послали, а и на цара Александра 1. молбу оправили су да би се заузео код султана да би народу права дао.

3. Мијаило Грујевић П. Сетретгр Совета.

Мијапло Грујевић рођени је млађи брат Теодора Грујевића, 1. секретара Совета српског под Кара-Ђорђем. Он је се родио у Руми, а науке учио у Мамарској. Кад му брат Теодор оде у Русвију и у Харкову примљен буде за професора, за њим у Харкоко оде и Мијаило; чим је се тамо занимао не зна се. Н) кад његов брат Божа Грујевић на професорско званије у Харкову да оставку и у Србију 1805 године дође, и постављен буде за првог секретара у совету, тад и Мијаило са њим дође, и кад му брат Божа 1807 год. у Београду умре, онда Кара-Ђорђе постави Ми-

јапла Грујевића на његово место за секретара у Совету.

Мијаило Грујевић остао је секретар у Јовету до пропасти Србије 1813 год. а тад и он је побегао у Аустрију, где је после живио, пи с чим се занимао не зна се. Но има једно писмо гдеон из Потисја из Аде 14. јула 1817 год. Проти Ненадовићу пише, које овде у целосги га стављам):

Честњеиши Господине Оче.

Мени особито почитајемти!

На, поруку Вашу по брату Стеви Јевтићу ево одговарам желим“ вас како и све Србље, и ако в истина да Господ. Милош Обреновић на вас напао, п које какве рачуне под другим видом истражује, то му св никад начудити немо: у, цо он Господ. Милош ради, а зар пишта даље не види од носа. — Не му времена, питђ каква нужда га нагопи испунаваг' оно цо ће нфму самому наосле на главу доћи — зарђ не види он ша ради; — Тедногђ по 1едногђ осуђивати п ђол пеко правосудје находи, и жели прогласити себе таковим дблом — а знали онђ да Турци то башљ желе и хоће да тако бив:! Докле и онљ небуде и ми са њиме осужден и погуб. = Кажите му ако у лобави п писте, да враждовати на!лакше, али добра ченитп дћла врло в мучно: Кажите му и тита1 те га како в нфму, кад је Совћт бивпии од нђ%га за покознога и