Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ОВЕ

О Теодор Филиповић или Божа Грујевић 1. Секретар Совета.

Теолор Филиповић родио је се у Руми у Срему. А отац његов у Врелу у Посавини Ваљевске нахије, одакле је се у Руму доселио. С чим је се његов отац занимо не зна се. Но он имао је два сина Теодора и Мијапла, које је оба дао лепо школоватгор.

Теодор кад сврши науке у Маџарској и постане доктор права, он оде у Русију гди буде за професора на Университету у Харкову примљен; а доцније и његов брат Мијаило за њим оде.

Кад Кара-Ђорђе устане противу Турака и на Врачар са војском под Веоград дође п обсади га, оп одреди Проту Ненадовића, Јову Протића и Ритмајстора Петра Чардаклију те они 1. сепгемора 1804. оду преко Влашке у Русију, да моле цара Александра 1. да помогне србскому народу да се од турског робства избави.

Прота Ненадовић са своим друговима прешавши преко Влашке п Молдавије дође у Харково у Бесарабији, гди јесемн Петра Чардаклије жена налазила. Ту се познаду са Теодором Филиповићем, па коко им није познат био руски говур и потребан ом је био један паметан толмач, тако Прота Ненадовић преволи Филиповића, те он да оставку на професорско званије и с њима депутатима оде у Петроград. И кад предаду молбу цару Александру и сврше њиов посао, зашто су од Кара-Ђорђа послати, Чардак лија за неко време по послу народњем остане у Петрограду, а Прота Ненадовић са Јовом Шротићем и Теодором Филиповићем 14. декемора 1804 врати се из Петрограда, ударе преко Варшаве, Галиције, Гокаја п Арада и 11.—12. јануара 18.5 дођу у Србију. А Филиповић оде у Карловце, гди му митрополит Стратимировић даде друго име, назове га Божа Грујевић (да га не би аустријске власти као њиовог поданика позвале из Србије) и он сигурно одатле оде у Руму, а у априлу пређе у Србију и оде у Бранковину, гди одпочне устројевије Совета писати.

После 7. јуна 1805 Божа Грујевић са Протом Ненадовићем оде из Бранковине у Тополу Кара-Ђорђу, који га лепо прими и угости, п исприча му о уставку његовом на Турке; па почем Кара-Борђе са војском пође противу Карановпа, то и Грујевић с њиме оде, гди је уз њи био, док Карановац 29. јуна није КараЂорђе од Турака освојпо. А после тог Грујевић врати се од Карановца преко Београдске нахије са војском, удари на квега Симе Марковића кућу, а одатле са војском ваљевском и топом оде преко Љубињића и Такова у Врело његовој дедовини, те се са породицом његовом види, а после три дана оде опет у Бранковину, гди је писао устројство Совета и слово, које би имао народу говорити приликом установлења Совета.

Кад Кара-Ђорђе 15. августа 1805 на велику Госпођу сазове народну скупштину у Борак код кнеза Симе Марковића куће, гди се тад установи Совет, Божа Грујевић одређен буде за секретара, Совета и оде у мансстир НВољавчу као место одређено за Совет, тди је он сваку оскудицу заједно са советницима у том планинском и скоро пустом месту трпио, и ту у Совету ол сам бев млађег персонала био је и секретар и писар и практикант и све по

у

Мод: ~