Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 538 —

Кад Срби 1815 год. поврате мало своју слободу, он у пролеће 1816 год. остави жену и дете у Срему, пребегне опет у Србију, п дође у Београд, где га Петар Молер прими у свој конак. Како је прешо из Срема Кнез Милош Обреновић одма јави паши Марашлији да је Радич добего, и да је опс Кара-Ђорђем војево, Туркињом се оженио, и да он са Петром Молером намера да народ опет противу Турака побуни.

Паша упита Молера какав је Радич човек, и шта тражи у Београду. Молер му право каже да је стар и сакат човек, који једва пде, а притом нема нигде ништа, па је дошао својим људма, да не умре од глади. Паша св тим одговором Молера у тај ма задовољи и остави га на миру.

Но кад Милош лосле неколико дана по Ђурђевудне, са неколико кметова и своји приста 'ипа дође у Београд, гди је п нека скупштина држата, нађе прилику да се огресе соперника свог Молера, још од Прогарског и Ваљевског на Кличевцу разговора. ·" Па свади се с Молером због Радича. Кажу да му је Милош говорио, да он стоји у тајном договору са Кара-Ђорђем, да побуне народ противу у Турака, па да му је зато и Радич из Срема дошо. Па пошто се Милош напред ес Па':ом договори, привидно помири се са Молером, па га превари те оде с њиме Паши у Град, гди његови момци са зад, а Пашине Делије са стране у Пашином конаку код басамака јурпу, увате Молера, и Паши га предаду, који га у тамницу баци.

Затим Кнез Милош Обреновић одма из града пошље своје момке са евојим присталицама ла уватеи Радича у Молеровом конаку, да га вежу и у град дотерају.

Џо том Марашл. -Паша даде Кнезу Милошу чашу вина, као и свима онима који су ту са Милошем били, Молера и Радића, ватали и довели да их погуби; те по чашу вина испију, као знак да узимгју крв Молерову и Радичеву на њиову душу. И после овог Кнез Малош Обренсвић са својим крвницима, који узеше и випоу име крви Молерове и Радичеве попише, врате се из града у варош.

Тог дана у вече у очи недеље по Ђурђевидну 1816 године Марашлија заповеди те његове делије у тамници обојицу како Молера. тако и Радича удаве, и још неког кујунџију, који је кажу новце градио; и ноћу избаце их на Калемејдан на ђубре те су васдан у недељу мртви лежали, да их свет гледа, а пред вече дозволи, те их сеоградски Срба на крај гробља с леве стране пркве саране.

И тако да два просављена мужа мученички живот скончаше, који су велоке заслуге за ослобођење народа српског од турског ропства јунаштвом својим стекли. И злобом Милоша би им награда мученичка смрт.

Радич је бло крупан, здрав и јак човек; лица је био мало намргођена, особито под старост; био је јунак и велки родољуб, а Турцима страшни непријатељ, имао је на седи 30 рана, које од куршума, а које од сасљени удараца, које је у бојевима добио. Женио је се трипута. Од прве жене остала су му у Срему два сина, који су били капетани, а од треће једна кћи. Да ли кога од његовог потомства у Срему још има, не зна се. Кад је погубљен, Радич, могаоје имати скоро 80 година.

3 | 4 3 |