Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

Ра 7 + РЕЖИМ 4 Ру. " ~“ Ћ/ 5 . , .

“>

а,

Е ј к | : Ј | 4

он

сту, гди је се трговином морском занимао. Но кад Французи Трјестом обвладају и војном слободу трговине укину, затру и угасе; и кад Тома Милиновић, као п многи други поштени и оогати трјешћански трговци, буде од Француза, пог р бљен, поробљен и варош умртвљена, — он онда остави Трест и са својом женом и

једним својим сивчићем дође у СОрбију; и одма ступи у службу

при артилерији, гди својим природним згнањсм за кратко време постане топчибашом, командантом артилераје, кога Кара-Ђорђе и за војводу своје гарде постави.

Када Руси, пред закључење мира са Турцима у Букурешту, 1812 год. своја два мајстора, који ву у граљгу овоградском у арсевалу топове, ђулад и бомбе саљевали, позову натраг, опда Срби остану у крајњој нужди без вештог мајстора за ливење топова. Тог посла прими се Тома Милиновић као самоук, који Кара- Ђорђа и српско правителство обрадује.

После своје смрти Тома је оставио у Акермапу своју жену Маријету, једног ожењеног јединца сина, који се после његове смрти на недељу дана у вечност пресели, и од истог жену с. петоро деце.

Бавећи се Милиновић у Акерману написао је два своја дела о ратовању Срб» од 1804—1815 10одине, и по Илији Брзаковићу и Тошици Илјиђу, кад су из Русије, у којој су војничке неке ствари куповали, за Орбају враћали се, послао, Која су у књажевску канцеларију пи прецата а можда да сеи данас у Архиви исте налазе.

Сима Милутиновић његов пријатељ и поштоватељ написао му је овако.

Надгробије

Бог да прости Милиновић Тома, Свом' народу правог" пријатеља, Особита. свог' је фала дома,

Што та роди Србетву брапптеља, Кара-Ђорђу вољнос' придрухјо, СОвим' га силам' вјерно послужјо, Вјенац славе спомен му је друга, Томо ј' житељ дјел'ма вјечна круга.

Петар Новаковић чардаклија Ритмајстор.

Петар је родом из неког места у Арнаутској- Шта су му родитељи били, кад је дошао у Аустрију и кад је у војски аустријској Ритмајстором постао, То се све не зпа. Ноо њему тек се може знати од половине јула месеца 1804 год., кад је он, чувши да је Кара-Ђорђе устао противу Турака, као родољуб у логор па Врачар под Београд дошао и седе на расположење Кара-Ђорђу ставио.

Чардаклија, је био ожењен, и његова жена била је у Будиму. код руске принцезе, која је за Палатина удата била. Пре него што ће он у Србију доћи, прво испрати своју жену у Русију у Харково са Танасијем Стојковићем пи Теодором Фалиповићем, па затим у Србију пређе.

Ки: ст ћара-Ђорђа 65