Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ИЕ

Па како Кара-Ђорђе вамери да у Русију пошље посланике, да моле Цара Александра, да би помого српскому народу да до своји права дође, тако одређен буде за посланика рога Ненадовић, Јован Протић, па одма с њима и Петар Чарлаклији, који се спреме и ]. септембра 1804 год. преко Влашке оду у Русију; ударе и на Харково, гди је се жена Чардаклина налазила, ту склоне и Теодора Филиповића професора Харковског Универзитета, те да оставку, узму га са собом, па оду у Пегроград, у који стигну 26. октобра.

Џа како су јошу Србији написали били молбу на Цара Александра и са собсм је понели, тако изађу пред Кнеза Чарториског, министра иностраних дела, и предаду му молбу за Цара, који обећа да ће је Цару предати. Па пошто их упита сваког по наособце одакле је који и они му се кажу, рече: добро, добро, нама је познало да су Срби противу Турака устали. Па запита: Како је ваш Вожд Георги Черни и војводе јесу ли здравог Прота одговор:, ми: „Слава Богу здрависмомнп клињамо се Вашему В. превосходителству и Императору, с поуздањем на једноверву Русију и имајући бољу падежлу за избавлење Србије од Турака.“ — Чаргориски: „Добро; но Срсија је од Русије далеко а ми смо у пријатељству са Турцима.“ „А јесу ли Турци у тврдињи у Београду“ Прота: „У тврдињи Ваше превосходптелетво.“—-А колико их има: — „Ми држимо, да их има шеснае-т и више хиљада. А и босански везир довео је 7.600 Турака.“ „Има ли у Србији више тврдиња и колико у њима Турака.“ „Има Смедерево и у њему 1.500 Турака, Шабац " у њему 2.000, Соко 1.500 и Ужице у ком мислимо да има 4.500 Турака.“ Чарториски: Ималу ли они дебри пушака; Имаду довољно. + А Срба колико — Има: „15.000 који су наоружани, а кад сви устану може и на 70.000 Срба да. буде.“ —

А зашто је босански везир довео толике хиљаде војника: Прота: „Он

је од султана послат да би пас помирио са Дахијама пи лрусим Турци-

ма.“ — Па је ли какови мир учинио; „Овје учин''о у толико што“

је одобрио, те је Вожд послао Миленка, коме је Реџеп издао четири Дахије, који су побегли низ Дунав у Адахале, те их је погубио.“ — А ва другим Турцима што је радног „Он осталим Турцима опростио је; а нама оећао сву нашу молбу из девет пунктова поднешену му испунити, и од Султана потерђење Хатишерифом издејствовати; ми смо му на том блљголирили и молили везира да би он призвао једног аусгрпјског чиновника, ди се на ту нашу погодбу за бољу сагурнест потпише; па ако би ми ребелију учанили или Турци, по првом свом обичају, започели нам

опет зулуме чинили, то аустријски двор, као најближи сусед, Сул-

тана да извести. — Везир је на 10 громко п јаростно казао: „Не може то бити, ни један кргљ у пиашега цара земљу мешати се не може — у нашег изра султана има верни Турака, који ће му праву истиву казати кеји шта радио буде.“ Џо том ми смо узнали да везир иде само ва то да нас умири и оружје нам одузме. Чартороски: „Право, ето ја ћу ваше прошеније доставити государу императору.“ И потом се с њима опрости и оду.

После неколико дана опет изађу пред кнеза Чарториског и он их зитшта: „А јесте ли молили аустријски двор као најслижи вама за помоћ;“ Прота; ,Ми јоште први дана у Марту дали смо