Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

аи и. о ља

РРРУЧАРУ

Е Е-

ИЕ

и да Сава-капију (Бањолучку-капију) отвора. Кара-Борђе му одобри.

У Конда Бинбаша, са Џинбашом Узун-Мирком Апостоловићем и још ва тест добри момака по турски, као што су Крџалије, обучеви: Николом Стамсолијом, Драгићем Кнеза Саме селзом, Николом Сремцем, који уза, се и секиру понесе да локот на капији обије,

'Младеном и још са два своја сопгтвена момка, који су у Крџалијама

под њим у служби били и сви турски и арнаутски говорити знали крену се тајно у одређено време ноћу, и пред зору у очи Св. Андреје оду. да њим пође Милоје Петровић, његов побратим са. 150 голи синова (бећара) на једном близом остојању, а за Милојем тако исто сам Кара-Ђорђе са 2.000 Срба.

Конда, сл својом храбром и без самртном малом дружином, провуче се тајно по више Сава-калије преко шанца, гди га Турска стража не опази, јер је помрчина била, и пође прво Градској капији, да завара траг ако га ко од Тарака буде опазио. У путу сретне Турски колл' (патролу), која га запита ко је; он Турски одговори; „ла сам кардаш! (брате) момци Узур-Бега!“ и прође мирно и немарно! Па кад види да се патрола Турска поудали, врне се и са леђа дође до Сава-капије, у којој су два стражара кол капије стражила, ладио јурне у капију и са јатаганом, да се не чује, сам оба стражара посече, а са понетом сикиром Никола Сремац катанац на капији обије и капију отвори, т'д на лупу обијања на капији катанца турска стража, која је спавала, из казамата излети, пушке турске препуцају и сеча се от“ори,; где сви турски стражари плаовито у часу изсечени буду. Но и Конда са четири на себи ране, Узун-Мирко са две јане и са једним здравим момком Младеном једва живи остану, а друга сва четири момка секући Турке погину.

У то на пупгањ пушака јурне у отворену капију Милоје са Крстом Ново-Пазарцем, Лугоњом и бећарима, а за њима устопце Кара-Ђорђе прискочи са војском, па окреву уз брдо великој Цркви и тај крај вароши и шанац гаузму, продру до Варош-капије, те и кнез Сима у варош кг оз капију упадне са, војском, ди страшна џуцњава :3 пушака и топова с грала ад и по свој нароши у Београди отвори се и Срби 3). новембра 1806 год. Београдом завладају. Конду, као што је на капији тешко рањен бпо, изнесу Милојеви бећари из капије на поље, гди су логоровали, а и УзунМирко, с њиме једва оде, а после кад варош очишћена буде од Турака, сместе ји у Аганлијин конак, гли су се дуго лечили и излечили. По освојењу Београда, многа госпола из Немачке прелазили су и гледали Конду и Узуч-Мирка, а и Кара-Ђорђе п све старешине Српске веома су их пазиле и уважавале.

Конда, пошто се извидо од рава, шно је 18)7 год, у бој на Ужице, и после тога у крвавом боју исге годин» па Свете Тројице код Лознице на пољу Тичзру бијући Турке погине; а гди је сарањен не зна се. Неки кажу да је укопан у Манастиру Троноша.

Конда је био човек омален, крутуљав; говорио је српски и мало је на бугарски заносио, а знао је турски пи арпаутски Као прави Арнаутин или Турчин. Кад је погинуо, није му било више од 830,година. Био је особито велики јун; : И при освојењу Бе-