Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 544 —

17. Конда Бинбаша. Савакаписко-Свето-Андрејски јунак.

Конда Бинбаша ћлрџалија био је из места Поломља, а вере православне, Србин.

Године 1804 находио се он код Гушанца-Алије, као Буљукбаша. Гушанац као царски противник и старешина Крџалиски, имао је у својој дружини и хришћана и Турака, и с њима је ишао по Бугарској и по Руменлији, те харао како хришћане тако и Турке. |

Кад дахије виде, да не могу српски устанак да савладају, онда Кучук-Алија изађе из Београда, продре до Јагодине, и ту поручи, те му дође Гушанац с 300 Крџалија, и тако га склони да им помогне савладати Србе. Међу тим Крџалијама био је п сам Конда, кеји и у Београд дође.

ћонда је у Београду као Буљукбаша заостао у служби преко две године. Кога олреде, те је као поглавица са скојим момцима на једној караули (стражари) «змеђ вароши и Сава капије испод угла данашње Митрополије на брегу стражу на шанцу чувао, ·

Но Конда као Србин, ако су га Турци за његову показану храброст волели и званије му Њуљукбаше дали, волео је Србима, него Турцима, па је глелао да избегне од Турака, и за то тајно јави Србима, који му даду одговор да ћега радо примити. Сад Конда, пре него што ће измаћи, многе је хришћане, којп су се измеђ' Турака затекли, дозиво у караулу п преко шанпа спушто их, те су ноћу у српски логор, који је био близу Саве у пољу Венецији испод Мокрог-ТЛуга, у шанац Нојводи Милоју бегали.

Кад их је тако све испратио, онда намисли да и сам са својим момцима ноћу одсегне. Гад им рекне да и они одлазе, а он оде у другу караулу, где је разговором Турке завараво. Кад се врати и види да су момци отишли и све однели што је било, онда и он сам пређе преко ланца, па, звиждећи, искупи у мраку момке, и тако сви пређу Србима.

Кад Турци опазе, да је Конда, побегао, побоје се да ће Срби ту ноћ напасти на варош, зато сав Београд осветле машалама и оспу пуцати из пушака и топова.

Ово је било некако у Августу пили Септембру 1806 год.

Јесен превали, а и зима се прикучи. У Смедереву закључе. да се Београд и Шабац пошто пото узме. Под Шабац ставе 7.000, а под Београд преко 18.000 људи са више од 20 топова. И намисле да јуришу ва варош 30. невембра 1806 год. на Св. Первозваног Андреју, кад се и турски Курбан-Барјам тревио.

Кара-Ђорђе предузме сам опсаду Београда. Станоја Главаша са 4.000 Срба одреди да у варош продре на Видин-капији, Васу Чарапића са 8.000 на Стамсол-капију, Кнеза Симу Марковића са, 4.000 на Варош-капију, а он сам са 2.000 Срба да удари на Савакапију. Кад тако распореди за напад војску, одреди и сат на Св. Андрију пред зору, кад Турпи спавају, да сви сложно ударе, у варош да продру и заузму је.

Кад Кара-Ђорђе тако војску распореди, Конда понуди се Кара-Ђорђу да он, као вичан местима, први кришом уђе у варош