Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

који су сви обучени били по турски у крџалиском оделу и који су знали турски и арбанашка говорити, па се крену тајпо ноћу пред зору на Св. Андрсју 30. новембра у одређено време Кара-Ђорђем за јуриш на Београд. За њима пође Милоје Петровић са 150 голи синова па близом одегојању, а за Милојем тако исто п сам Кар»-Ђорђе са 2.000 Срба.

Конда са својим побратимом Узун-Мирком п са својом малом беземрт: ом дружином провуче се тајно преко шанпа, гди га турска стража не опази (јер је помрчива била), и пође прво градску капији да завира граг; ако га ко од Турака опазио буде. У путу сретне турски колл — патролу, која га запита ко) је Копда турски одговори 2 „Ја сам кардаш (брате) момци Узур,-Бега;/“ и прође мирно и пемарно! Па кад види ла се патрола гурска поудаљи, нрне се и са леђа дође до Сава-капије, у којој су два стражара код капије стражарила; па ладнокрвно јурне у кашију и са јатагавом, да се Не чује, сам оба стражара посече, а са понетом секиром Никола Сремац катанад па, копији обије пи капију отвори, гди на лупу обијања на капији катанца, турска стража, која је спавала оила, из казамата, излети, пушке турске препуцају и сеча се отвори, еди сви турски сгражари плаховито у часу изсечени буду. Но и Конда са четири на себи ране. Узун-Мирко са две ране, и са једним злравим момком Младеном једва живи остану, а сви други момци секући Турке изгину.

У то на пуцањ пушаки јурне у отворену капију Милоје са Крстом Ново-Пазарџем Лугоњом и бећарима, а за њим устопце Кара-Борђе прискочи са 2.000 војпика, га одма окрепу узбрдо улипом великој Цркви, те тај крај вароши и шанац заузму, продру и до Варош капије, те и ту капију «своје и отворе, кроз коју уџадне у варош и Кнез Сима Марковић са војском, гди страшна пуцњава из пушака и топова е града а п по св:ј вароши у Београлу отвори се и Срби 80. новембра 1806 године Бесградом завладају. Конду, као што је на капији тешко рањен био, изнесу Милојеви бећари из капије напоље, гди су га логоровали, а и УзунМирко с њиме једва оде, а после, кид „варош сасвим очишћена, буде од Турака, сместе их у Аганлијин конак, гди су се дуго лечили и излечили. |

Пошто се Узун-Мирко извида ол рана п погве оздрави, он је после тог са својим бећарима -голим синовима вејево противу Турака па Дрини, Делиграду, Јасики, Варварину и другим многим местима, гди је још пет рапа до 1818 гол. задосио, но од свију излечио се и здрав бпо.

Кад зли удес Србију 1818 год. снађе, Узун-Мир«о задесио се тад са својим голаћима на Дрини, и кад разбијени буду па дасавини и војска са војводама разбегне се и повуку се Шапцу, тад и Узун-Мирко под Шабац дође; но 23. септембра, кад чују, да је Кара-Борђе 21. у Земуп пресегао, војска остави своје војводе, ша се сва расиршти и оде сваки својој кући, да своју породицу у збег од зла турског склања. Тад и војводе п друге старешане, остављени од своји војника, стану се стларати о сом и своје породице спасењу. Сваки на своју страну оде, да своју по. родицу и себе бегством у Аустрију спасава. А неки одма и испод

„