Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ди . М. ог „У“, Ба ој 3, . Ф ; ~ 7 "зе ( а (7 ~

ваЕ 5

Шапца у Срем пребегну, гди тад и Узун-Мирко са војзодом Чупићем у Срем пређе.

Год. 1814 одлазио је Узун-Мирко и у Беч, гди је својим високим стасом, јуначким изгледом, а и својим богатим на себи имајућим оделом задивљаљао Бечлије! Сам говораше, нисам могао улицом да прођем од светине, која се око мене искупљала и бленула. датим Узун-Мирко сиђе опег у Срем. Џа кад Срби 1815 год. опет устану прогиву Турака, пређе и он у Србију, где је на Дубљу 13. и 14. јула у боју са своји неколико момака, које је око себе искупио био, бојак био. |

Кад Срби те 1815 год. учине у Ћуприји са Марашти-АлиПашом мир, и војска турска пропуштгена буде, те дође у Београд, и опет настане турско господарство, Узун-Мирко сиђе у Палеж и ту се настани са неком Смиљом, где је по мало тржарпо и себе са женом прерањивао. Но трговипа никако му добро за руком није ишла да се спомогне. Он се потом, биће око 1830 год., пресели у Београд, не ба ли својом радњом што год боље заслужити могао за своје издржавање. Но ту пође му и горе, па не остане дуго, него се врати опет у Палеж међу своје људе, који су га поштовали и петпомагали. Ту у Палежу Узун-Мирко стане са другима у ортаклуку скелу на Колубари код Палежа под закуп држати, по мало тржарити и себе са женом издржавати. У том дође 1889 година, где Књаз Милош морадне се књажевске власти 1. јула одрећи и 3. из Србије у Влашку отићи, а књажевску власт узме у своје руке Наместничество, под којим Узун-Мирко постане у Вишњици ђумрукџија; но и ту не остапе за дуго, јер кад дође на владу Књаз Мајаило пи књажевеску власт узме у своје руке, после годину дана Узун-Мирко разрешен буде од те ђумрукџиске дужности, и он дође у Београд и ту се стани, те је живио, са својом малом пензиом око шест или нешто мало више талира, која му је по закону месечно припалала.

Кад 1842 године 27. ивгуста Књаз Мијанло напусти своју књажевску власт и пребегне у Земун, а на његов) место избором народа 2. септембра дође Књаз Александар Кара-Ђорђевић, УзунМирко по кратком времену дигне се и оде у двор Књазу Александру и пожали му се како он не може од своје мале пензије као стар и немоћон човек да живи. Књаз му Кара-Ђорђевић изла одма неку суму новзца на подмирење дугова његови и одреди му из своје сопствености 10 талира месечне погпоре к'сензији, и каже му да преда писмену молоу совету, да бп му одредили већу пензију за издржање његово.

Узун-Мирко напише молбеницу и однесе је лично у совет, и кад уђе у заседање совета, преда такову па и усмено замоли да му се већа пензија за изларжавање његово даде, наводећи услуге своје, које је у рагу од 1804 до 1818 год. српском народу учинио. Но јелан од млађи советника, који у то доза, кад је Узун-Мирко војевао и Срдију од Турака ослобођавао, није се био ни родио, а камо ли да је и једну пушку на Турчина опалио, роче му: „Е мој господине, ако сте ви војевали, сав је народ њојевао, и ми вам пе можемо никакову већу пензију дати него што је имате, јер онда није било никакови урелаба за издавање пензије чиновницима, па и ви немате по закону право, а и декрета

,