Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ПИ ОР" _"е_еГ""н6њЊ,ЋЋ66.“- 7",

— 557 —

Срби, кад виде ту злобну одвратност руског агента Родофипикина, употребе све, чинећи му свако повољство, дијући му сваку могућу почест, слушали су га да би га само у првашње пријатељство онако кад је дошао у Београд повратили и од Леонтија одвратили, надајући се ла ће у том и успети. Но на несрећу Срба кад 1809 год. дође ва помоћника Родофиникину п трећи Грк Штатски колешки Советник Теодор Недоба, Митропслит Леовтије као свога емшерију одма и њега за себе задобијен у своју мрежу улови, и тако та три сатанска Грка споје се у једно и буду Србима прави пакао. Та три Грка, као три антихриста, нису се један од другог раздвајали, и сва три радили су, роптали противу Срба, називали их варварима, презирали их и старали се да (роске старешине једног са другим позавађају. А тако мрзили су и на сваког оног, који је пријатељ Срба био, а није мисли њиове с њима делио. Па доброга пријатеља Срба Руског Капетана Илију Новокрштеног код Главнокомандујућег у Влашкој тако опадну, да га у Сибир у заточење пошљу.

Па како се у Бе траду умножио био број које какови Грчки екитница, и међу њима и неки Владика Краљевић, који су са Леонтијем, Родофиникином и Недобом туровали, интриге и раздоре правили, које је све Родофиникин о руском трошку издржавао, а на рачун издатака за Србију, Руским правателством одређене суме. Кара-Ђорђе и Совет реши, да се све те беспослене скитнице из земље протерају, па и сам Митрополит Леонтије. Но Родофиникин узме ји под своју заштиту и у име Цара А лександра протестира да они не смеду бити протерани. — Али Кара- Ђорђе ипак све и протера, овим несрећног највећег злотвора Србије Митрополита Леонтија, кога Родофиникин међу Србима задржи, п у Русију лажно јави да је он једини приврженик Руса.

Годиџе 1809 у пролеће дође Родофиникин у Совет и прочита неко писмо као од Главнокомандујућег из Влашке Кнеза Прозоровског, из ког каже да Руси прелазе дојњи Дунав и ударају па Турке, но да исто тако и Срби на Турке ударе; па даље и не прочита то сво писмо нити га Совету покаже, него га одма савије и стрпа у џеп. Срби поверују томе, а готови за ратовање, тако Кара-Борђе распореди војску и са Војводама у почетку Маја измаршира изван дотле постојавши Орсски гравица, и свуда огроман успех учине и многе земље Србске завојују. Но како је Родофиникин преварио Србе, и Руска војска до пред саму јесен Дунав не пређе и на Турке не удари, тако на Србе навали сва Турска војска, па и, из пред сами Руса са дојњег Дунава, гди после Каменичке катастрове под Кнезом Сивђелићем, који славно погине, јербо му нехтеде претећи у помоћ Војвода Милоје Петровић и Добрњац, између који је Леонтије ватру бацио и у неслогу довео, него учине издају и Турци од Ниша продру до у унутрашњост Србије. И Кара-Ђорђе мораде све завојеване земље у Босви и у Ерцеговини напустити и у Србију са војском потећи, гди једва Србију од пропасти спасе. Овом приликом, кад Турци до Ћуприје продру, која од Београда 30 сати одстоји, Родофиникин и Недода са целим персоналом 28. Августа увече са Јеонтијем и Петром Добрњцем, који је издају на Каменици учивио, и покрај тог преваре и Јову Протића Советника, позову га да се

Живот Кара-Борђа 26