Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 556 —

јеретици, и да они и Совет ништа Србима не треба, п да је боље да се Срби Турцима предаду.

Од почетка устанка суседна Аустрија, ако и није јавно подпомагала српски устанак, она је на против гледала кроз прете, те су Срби испод руке куповали из Аустрије барут, олово и друге ратне потребе. Но како довољно новаца имали 'пису, и како су им веће потребе и помоћ за рат нуждна била, |тако Срби стану то тражити од Русије. Злобни Леонтије стане Тад просипати по народу а п старешинама говорити: „Да оп не нваоди за, до ро са Русима имати споразумлење, јербо ће их Руси преварити, као Орлов што је преварио Грке у Мореји, п њих на жертву Турцима оставио.“

Но Срби, не слушавши Леонтија, одма по освојењу Београда учине са гусима кроз своје депутате сојуз, и Руски Двор 1807 године 29. Јуна пошаље у Србију пи свога агента у липу Штотског Советника Константина Константиновића Р. дофиникина, родом Грка, кога Срби радостно и лепо приме, и кожу му да се чува Митрополита Леонтија, и да му званична дел, и тајне не поверава, јербо ће оп такове издати Турцима.“

Но како је био и Родофиникин Грк, њега Леонгије, идући му тајно ноћу кроз нека мала врата, за себе задобије и лажима дотле доведе, да он у скоро постане одвратап према Србима, аи с неким трговцима Грцима живећим у Београду увери Род финикина, да њега Ори не трпе и да хопе другог да ишту. Тако тим распали Родофиникина, који против Срба сгане писати у Влашку Главнокомандујућем Књазу Прозоровском п опадати их, како Срби нису одани Русији.

После доласка Родофипикина дође п један чиновник руски по имену Каменски, који донесе Србима свело миро из Русије. Но и код њега Леонгије Орба опадне, да он кад се паскоро врази пз Срсије, оде у Пруску и штампа једну брошуру, у којој је, не може горе бити, прнио Србе п обичаје њихове исмевао.

Срби увиђали су сав тај змијин отров, па ипак лепо у свему угађали су Родофиникину и слушали га, а 1508 год. како цару Руском Александру 1. тако и Родофиникину, Срби и песме му у стиховима правили иу истима хвалили га, да би само према Србима добар био. Па одреде и депутацију, да иде у Петроград к Цару Александру, да му олагодаре на чињсној дотле доброти Србима, и да и даље српски народ препоруче милости његовој. Но кад депутација дође у Влашку, њу Главнокома ндујући прими са евим ладно, и не допусти им да иду у Петроград Цару Александру. Него под 8. Мартом те 1808 год. под Нр. 326 из Јаша пише Вожду и Со» вету да ов не налази за пужно да депутати Цару Александру иду. И у истом писму препоручи Вожду и Совету да се имаду совету Родсфиникина повиновати и њега у свему слушати! — И тако гадни Грк Митрополит Леонтије успевши задобије за себе Родофиникина, одврати га од Срба, коме он у свему стане као Грк Грку веровати, п Србе код Главнокомандујућег Кнеза Проворовског црнити, опалати и у омразу доволити.

“) Плачевно порабошченије Србије, или Мати Србија п син Србин, види од стр. 6–15.