Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

МЕ“

да приме. Тако да ће им послати и једног дипломата са полком у Београд под царским покровителством ради благо:тања Орбије, а не именује кога.

На то саопштења грофа Каменског шта су могли Срби радити више, него што су радили, да им се те грчке издајице више не шиљу; прећутали су, кад им сеу име Цара пише да их примит: морају, а особито што их са полком своје војске шиљу. Каже српска изрека: „кога треба молити, не треба га срдити.“

„Треба му се, хтео не хте, у нужди покоравати.

Па почем је гроф Каменски, о"манут као поштен Рус, више

"поверења поклањао порушењацима злогворима српским Грцима,

него српској влади; тако у почетку те исте 1811 год. у фебруару стигне и нејшлотски полк у Б-оград, с киме дође и песрећнп за Србе Митрополит Леонтије, па пи Недоба у виду дипломате руског. Орби шта су могли радити, ништа. „Сала Бога не моли.“ Па српски чиновници тај руски полк војника на граници лепо

"као своју браћу дочекају п са угоштењем до Београда допрате.

Из Београда на два сата изађе и сам Кара-Борђе са неколико стотина коњаника, чиновника и свештенство са литијом, те руску војску радосно дочекају и ло Београда са песмама допрате, где је руска војска била са пупљавом топова са бвогралског града поздрављена. НБесеље је било велико, због доласка Руса; но у срцу сви Орби имали су велику тугу, што им обманути Каменски мрзеће непријатеље Српства, Леонтија и Недобу, силом намеће. Које и њи између браће своје Руса морали су Срби дочекати. Недоба остане и даље у Београду да пребива, а Леонтију Митрополиту одреде да седи са столицом у Крагујевцу, као удаљеном месту од централног правленија, да би мање интригирати могао. Но Леонтије за неко кратко време, бојећи се, владао се мирно; потом отпочне опет преко евог синовца са Недобом дописивати се, интриге правити и лапце за Ордију са Грцима, Чивутима и Турцима, који у Србији живљаху, коватп. Па како су се сви руског корпуса официри и војниси лепо са Србима слагали, као са својом рођеном браћом, које је правителство о народном трошку у свему гостољубиво бесплатно издржавало, Недоба, да раздвоји и раздор начини између Гуга и Срба, налаже које шта руском корпусном команданту генералу Засу противу исти официра п Срба, да добри полковник Бала добије налог од Заса, да се има у свему налозима Недобе покораватл, Недоба тад тако осили се, да је он Србе смаграо за ништа, и да се сам изражавао и хвалио, да док му је Родофиникина у Петрограду у колегији инострани дела, да цели двор петроградски у свом џепу држи. Но дознавши руски двор за интриге п песогласија Недобе

"са Србима; исте 1811 год. наложено буде министру Ројеном Бер-

клају де Толш, те он одреди потполковника Барона Дибића, као тајног комесара, који са својом женом дође у Београд да извиди сво стање Србије, да се увери о управи Србије и рлздору Недобе са Орбима. Кога Срби лепо приме и због његовог лепог повашања особито га возљубе. Но Недоба, бојећи се да његова п Митрополпта Леонтија зла дела Дибић не открије, опадне га, 00лаже п оцрни код главнокомандујућег генерала Заса у Краљеву,

56"