Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

У"

5 БИ

У свима државама морала би у оваковим обстојателствима, најспособнија глава по правди погубљена бити. а

Миленко је употребио богаство своје, да се народу умили п.

праврженике придобије; издавао се као да је претерани преврженик Русије, у надежди, да ће одонуда у своим властољубивим плановима помоћи добити; ал се у том преварио. Мислећи

да је на своме месту темељан, починио је он ваше самовољни ·

дела; он је поглаваре код Руса опадао, и доказивао, да су страни Аустријској привржени : он је кургре заустављао.

Више пута прашпао је Борђе Петровић Миленку за дела

његова, која су показана била, више пута га је молио, да се не показује, као непријатељ отечества, док напослетку случај или на-

влаш намештена прилика није их јавно завадила, и тако Миленко,

његов секретар и јошт јелан незнатан човек ове партије из земље истерани буду. Добра њиова нпву им одузега, нибу ником поклоњена; брат Миленков их притежава;п ако када син Миленков у отечество се поврати, заиста неће добра непограћена му осгати. Гди је овде неправда, евирепости и лакомост“% Исто је тако важно, да се изјасни, каква је та Аустријска, партаја: Русија је Србији велике помоћи дала; Правитељество пи на-

род привржени су зато с највећом благодарношћу његовом пр-.

вом благодетељу, свом великом љубимцу Александру. Ал је било времена, кад Русија нијетолико чинити могла, колико је Орбији потребно било; обстојатељства су била такова да оллагања трпила нису; и Србија је из Аустрије добивала барута, олово и друге потребе, које су јој недостајале. Ово је узрок, зашто Србија пријатељетва Аустријског придржавати се мора. Такође у време прекинутог саобшченија с руском главном војском био је Србији дозвољено курире своје кроз Аустријске земље шиљати. Србија од Турака

· притиснута није могла способви глава, подранити и ивобравити; ова-

“

кове Србија је од ониу Аустријп рођени и воспитани Орба доби-.

вала, коп тајно без дозволења свога началства у Орбију прешавши натраг се у отечество своје враћаги не могу; и тако своју једину надежду на Русију имати морају; ал' су они из Аустрије и заводе у Србији по нешто по начину Аустријском, зашто им је овај начин познат; сљедователно мисли се, дасу они за Аусгријом занешени; ал тако није. Ако Руссија обстојателствима привољепа буде, Србију оставити, куд остаје Србима, коп се више међу Турке повратити

не могу, да се натраг повуку, него Аустрија. Ево опет узрока,

зашто они с овом државом покварити не могу. Ал'.ево јошт један узрок, зашто Сри при свој привржености ка руском Цару, неку заиста сумњу и неповјереност о руском генералитету и чиновиицима политичним имају. Срби сви чувствују, а што јасније виде, то живље чувствују, да независност њиова за Русију јест од велике важности..... редак је истина случај, ал се овај овде показује, да се право благостојаније два народа заједно и на длаку слаже и подудара, да несрећа Руссије пропаст Србије за собом вуче, тако исто, као што је пропаст Србије за Руссију несрећа.

Зато су Срби исчекивали јамачно од Русије спажну и де-

лателну помоћ, исчекивали ву тешњи сојуз између обе државе,

исчекивали су у свему откровеност, истину, собшченије. Место овога пак:

.