Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

НИЦУ У ТУЊУ , ~

|УРЦИНИНИНР Р У РУ УЦПРУ О РВ ЛУ РО УУ

о 568

Јели дакле право и здраво, да служитељи !: поданици једног монарха, који овога Ђорђа Петровића покровитељствује, труде се и то из приватни неки намера, њега у рђавом виду представити

и шта више: њега код самог његовог народа унизити старао се 2

Тако ве исто чини п са осталим поглаварима и чиновницима у Србији; кад њима душевна дар'ванија п знања не могу да одр-ку, онда их описују као лукаве, преварљиве и нама ненаклоњене; Будите откровени и искрени спрама Срба, па ће и они такови спрама Вас бити.

Будите учтиви, и покажите поверенијем Вашим, да Ви постојећа у Србији устројенија уважавате, као што је то дужност Вата, да у свакој земљи тако чините; па Орбин се према Вами нигда заборавити пеће, нити ће Вам се показати! као поносит и да Вам привржен није.

Докажите Орбима, да предложења Ваша само се к благостојанију Србије клоне, и да их Ви чините само зато, да штогод к истоме благостојанију принесете, а не да неку власт на себе узимате, која Вам не припада и пе пристоји, и јамачно ће предложења Ваша услишева бити; они Вас љубе, они Вас уважавају, као да сте њихова — Срба — браћа!

Србија имаде у Сенату све саме поштене и талентима оддарепе људе, који, ако какве и учине погрешке, зато их чине, што у Србији средства оскудевају, а и основана знања и искуства ретка су, ал' Младен, Јаков и више њих, јесу људи; који иу другим државама не би најстражњи били!

Неке су ствари још достојне примјечанија, зашто оне приносе чест онима, који су радили о овима привременима устројенима државе; као:

У целој Срсп ји је таксирање потреба и новца заведено.

Прекупљивати и на већу цену раву подизати није могуће ни у самим најудаљенијим крајевима Србије.

Земљоделци у Србији јесу у велпком степену слободни; нема робства, и са самим заросљеним Турцима поступа се благо и добро.

Данка и дајанија за поједине људе нема! Не доказује ли ово довољно, да власници нити су тирани ни шпекуланти, који се само брину; како ће себи блага накупитп,

Догађај са комапдантом српским Миленком велико је упечатленије учинио, свуда се њему страна држи. — Признати се мора, давојене таленте овога мужа уважити треба; а и го се прећутати не може, да он великих заслуга за Србију има; ал' ће сваки бепристрасни и једно и друго заборавности предати, кад сам тамо чује, како управо ствар ова стоји.

Управо не Миленко него његов секретар човек је пун интрига. По овоме се је поводио и поводи се и сада Миленко са свим, он је био пређе секретар у Сенату; ал буде отуда отпуштен, зашто је за велике погрешке окривљен био, и види се, да је због тога к Миленку и отишло, да се с помоћу овога освети. Јасно је и посве истинито, да је он радио, како би овоме Миленку правленије Србије у руке допало; пошто је Миленко пређе Ђорђу Петровићу на вечшту верност и покорност обвезао се. —