Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

—- 572 — и

И кад сам ја сада, само просто показавши пужду и представивши могућност, да се овај превећ одсудни рат за Орбију још ове године сврши, до тога довео, да је Правитељство с напрезањем свију своји сила 28.000 људи ове године поставити обећало се. —

Кад сам о средствима промпшљао, како да ову силу у самом трајању војне са згоднијим преправама, са прибављањем добровољника до 40.000 људи умножим.

Кад сам ја објасненијама п сооб.ћенијама, која себи прибавити пропустио нисам, трудио се, да пограничне непријатељске земље од непријатеља одератим пи отргнем, и с тоа надати се могао, да се мало по мало с њима сојузим, откуда сам очекивати могао, да силе од прилике на 25.000 људи нарасту.

Кад сам старао се, да Србе у Црној-Гори и Херцеговини у интерес Србски увучем, којим би начином около 30.000 људи више противу непријатеља борило се. >

Кад сам све ово чинио, да руској војсци, која није тако јака, била, мир и безопасност пеставим; будући сам колико је више могуће било, турску силу на другу страну окренуо.

Кад сам то учинио, да чест отечества сачувам, и зла унапредак верне или поуздане приврженике набавим.

Кад сам с овим заповест ону: „Гледајге, да до тога доведете, да Срби ове године Турке у Босни прелупреде и т. д. коју ми је Граф Орурк (у присуству полковника Саса) дао, коју сам генерал-лајтнанту Сасу прочитао, п овај ју потврдио.

Кад сам при овом заповест генералову при свем недостатку србски сила као човек разуман и верни слуга испунио; у чему сам ја онда продрзљиво радио; Зашто сам онда крив и казни достојаћ 2

Како да заслужујем, да се са мном од стране генералитета као са безчастним кривцем поступа |

Је ли то средство, којим нашим сојузницима поверење, код света уваженив, чиновнику љубав к дужности и привржености улити можемо 22!

Шта, сам ја за време бављења мог у Београду за благо Србије чинио, да Русији верно служим; то ћу згодном приликом доказати; овде то наводити нећу, само ћу то да примјетим : Никада се рат с Турцима за Русију сигурно и славно соршити неће, ако се онако не сврши, као што сам пређе Вашем Превосходитељству предложио.

Никада Русија не може се сслонити на поверење други народа, ако Србију онако исто, па макар и субтилнијим начином у блату остави, као што је Мореу пи Црну Гору оставила.

Русија је сојузнике своје на северу изгубила; ако јошт Србију остави, онда остаје сама за себе.

Никада Русија бољу прилику закачити не може него сада, да себи чрез Србије сигурнију обрану за унапредак прибави. —

Примјечаније. ()во известије на немачком језику написано добили смо ми од Г. Георгија . Мушицког, који је то у препису између остали заоставши паппра покојнога епископа Лукијана